Evropska unija će iskoristiti 1,62 milijarde dolara prikupljenih od kamata na zamrznutu rusku imovinu za podršku Ukrajini, saopštila je izvršna vlast EU.
Evropska komisija navela je u saopštenju od 4. avgusta da sredstva, prebačena Uniji u ponedeljak, potiču od zamrznute imovine Centralne banke Rusije koja se nalazi kod centralnih depozitara hartija od vrednosti u EU.
Ovo je peti transfer ove vrste, a zaplenjena imovina do sada je generisala ukupno 9,23 milijarde dolara kamata.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Moskva „mora da plati za razaranje koje je izazvala“ i da se prihodi od zamrznute ruske imovine koriste upravo u tu svrhu.
„Stavljamo dodatnih 1,62 milijarde dolara na raspolaganje Ukrajini. To će podržati nastavak ukrajinskog otpora protiv ruskog ilegalnog rata“, rekla je ona.
Sredstva potiču od imovine zamrznute u okviru sankcija EU uvedenih nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Milijarde zamrznute
Većina zamrznute ruske imovine nalazi se kod kompanije Juroklir, finansijske infrastrukture sa sedištem u Belgiji. Prema podacima koje je u decembru 2025. citirao Evropski savet, Juroklir drži oko 213 milijardi dolara ruske imovine, dok se dodatnih 29 milijardi dolara uglavnom nalazi u Francuskoj, Nemačkoj, Švedskoj i na Kipru.
EU tvrdi da, iako je sama imovina zamrznuta, kamate ne pripadaju Rusiji, a Evropski savet je odlučio da se neto prihod koristi za pomoć Ukrajini.
Moskva je ranije sredstva od zamrznute ruske imovine koja se prebacuju Ukrajini nazvala „ukradenim novcem“.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je 24. juna:
„Jedno je kada slobodno raspolažete svojom imovinom i dobijate kamatu dogovorenu sa Juroklirom, dok sve preko toga pripada njima. Ali i dalje slobodno upravljate sopstvenim sredstvima.
Kada vam zamrznu imovinu i kažu: ‘Sada mirujte dok mi ovde ostvarujemo dodatnu zaradu i sve prebacujemo Ukrajini’, to je veoma ozbiljna stvar sa stanovišta pokušaja Zapada da ubedi sve da je svetski poredak koji su stvorili i koji funkcioniše kroz moderne institucije globalnog upravljanja, poput MMF-a i Svetske trgovinske organizacije, i dalje relevantan.“
Najveći deo prihoda, oko 95 odsto, biće usmeren kroz Mehanizam saradnje za zajmove Ukrajini, koji pomaže Kijevu u otplati finansijske pomoći i kredita koje su obezbedile zemlje G7. Preostalih 5 odsto biće namenjeno vojnim i odbrambenim potrebama.
Nove sankcije Rusiji
Prošle nedelje članice EU dogovorile su 21. paket sankcija protiv Rusije, koji je uglavnom usmeren na finansijske institucije, sa ciljem slabljenja ruske ekonomije i uticaja na njene ratne kapacitete.
Fon der Lajen je 23. jula rekla da EU dodaje 32 ruske banke na listu institucija kojima je zabranjeno poslovanje, kao i platforme za trgovinu naftom i kompanije povezane sa kriptovalutama.
Paket takođe produžava ograničenje cene ruske nafte na godinu dana, kako je rekla, „kako ruska ratna mašinerija ne bi profitirala od poremećaja na tržištu“.
Kao odgovor, stalna misija Rusije pri EU saopštila je da „evropska birokratija, zanemarujući ekonomske posledice, nastavlja putem eskalacije sukoba sa Rusijom“.
U saopštenju od 23. jula navodi se da će ograničenja „dodatno pogoršati već ozbiljne socijalne i ekonomske probleme u Evropskoj uniji“, što ruska misija pripisuje odluci EU da obustavi ruske energente i nastavi da troši milijarde na pomoć Ukrajini, dok istovremeno traju poremećaji na globalnim energetskim tržištima zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku.
„Potvrđujemo da će neprijateljske jednostrane prinudne mere Evropske unije protiv naše zemlje naići na odgovarajući i efikasan odgovor Rusije“, navela je ruska misija.
