EU i NATO zvaničnici strahuju da evropske vojske ne bi mogle da vode velike vojne operacije – poput potencijalnog rata sa Rusijom koji Brisel i dalje opisuje kao moguć u bliskoj budućnosti – bez sigurnog snabdevanja fosilnim gorivima. Evropski poslanici i NATO zvaničnici sastali su se ove nedelje kako bi procenili uticaj zavisnosti od nafte na vojnu spremnost, prenosi Euraktiv.
Predloženo rešenje, međutim, izgleda kao još jedan briselski projekat u skladu sa zelenom agendom – teško primenljiv i prebačen na teret nacionalnih vlada.
Evropa pod pritiskom goriva
Pre samo dva meseca, predsednik SAD Donald Tramp optuživao je kubanski komunistički sistem za nestašicu avionskog goriva – nakon pomorske blokade koju je njegova administracija uvela. Sada se evropske vlade suočavaju sa sličnim problemima zbog poremećaja povezanih sa Trampovim ratom protiv Irana.
Međunarodna agencija za energetiku upozorila je da bi Evropa, koja oko tri četvrtine avionskog goriva dobija sa Bliskog istoka, uskoro mogla da se suoči sa nestašicama. Procene govore da bi to moglo da se desi do juna ili avgusta, u zavisnosti od toga koliko se isporuka nadoknadi.
Tenkovi ne voze na struju
„Fosilna goriva su Ahilova peta naše odbrane“, izjavio je finski evroposlanik Peka Toveri, bivši general, uz napomenu da „tenkovi Leopard ne rade na struju“.
Zvaničnik NATO-a za odbrambenu otpornost, Žilijen Kita, rekao je da je savremena vojna oprema još zahtevnija po pitanju goriva i upozorio da bi u velikoj NATO operaciji čak 80 odsto potrošnje odlazilo na vazdušne snage.
Poljska poslanica Kamila Gasiuk-Pihovič upozorila je da EU može da ulaže milijarde u naoružanje, ali da bez goriva „nema ničega što može da se pokrene“.
Evropske službe bezbednosti tvrde da je veliki sukob sa Rusijom moguć do 2030. godine, dok Moskva odbacuje takve tvrdnje kao zapadne spekulacije.
“Zeleni” tenkovi kao rešenje
Tokom razgovora razmatrani su „uglјenično neutralni“ izvori energije za vojsku, uključujući biogoriva, vodonik i energiju iz obnovljivih izvora.
Biogoriva zavise od poljoprivredne proizvodnje, dok su vodonik i električna energija iz vetra i sunca i dalje tehnički i logistički ograničeni za vojnu upotrebu. Vodonik, iako se koristi u specifičnim sektorima poput svemirskih lansiranja, i dalje se teško skladišti i nestabilan je za široku primenu.
Čak i Toyota Mirai, prvi komercijalni automobil na vodonik, beleži slabu prodaju, sa svega nekoliko stotina prodatih primeraka godišnje.
Ko će platiti “zeleni rat”?
Iako bi domaća proizvodnja alternativnih goriva mogla da smanji zavisnost, rat zavisi i od finansijske izdržljivosti, ne samo od tehnologije.
U ratu u Ukrajini dominiraju jeftini masovno proizvedeni dronovi, dok ekonomske mogućnosti EU nisu naročito povoljne u ovom trenutku.
Alternativna strategija bi, prema oceni pojedinih analitičara, zahtevala stabilnu nuklearnu energiju, ali je Evropska komisija ranije priznala da je napravljena „strateška greška“ u njenom potiskivanju u korist vetra i sunca.
Novac kao jedino rešenje
Dok institucije EU promovišu ideološki pristup rešavanju energetskog pitanja u odbrani, implementacija bi pala na države članice.
Zvaničnik Evropske komisije rekao je za Euraktiv da bi dodatna sredstva za održiva goriva mogla biti obezbeđena kroz Program evropske odbrambene industrije, ali da će konačnu odluku o upotrebi donositi same države.
Nulta Tačka/RT
