Европска унија наставља да шири мрежу организација задужених за пријављивање и уклањање садржаја на интернету. Према Закону о дигиталним услугама (DSA), све државе чланице морају до краја 2025. године именовати тзв. „поверљиве пријављиваче“ (trusted flaggers), који добијају наднационални мандат да утичу на модерацију садржаја широм ЕУ.
Немачка и Аустрија овај процес су започеле још раније, а сада им се придружују и друге земље.
Белгија је недавно именовала „антидискриминациони“ центар као званично тело за пријаву садржаја. Француска агенција ARCOM до септембра је већ акредитовала осам таквих тела, а планира да додатно прошири списак. Организација SOS Racisme налази се међу највероватнијим новим кандидатима.
Овакве одлуке, подржане од стране ЕУ, стварају механизам у којем стране невладине организације добијају утицај на националну политику модерације садржаја, што покреће питања суверенитета и слободе изражавања.
Немачка:
Именовањем управља Савезна агенција за мрежне услуге. Међу признатим пријављивачима су:
REspect!
HateAid
Аустрија:
Координацију спроводи KommAustria, а акредитована тела укључују:
Комору рада
Интернет омбудсмана
„Rat auf Draht“
Удружење за заштиту од нелојалне конкуренције
LSG – Удружење за заштиту потрошача
Ове организације пријављују садржај класификован као „незаконит“, укључујући говор мржње и дезинформације, а платформе су у обавези да њихове пријаве обрађују приоритетно.
Према подацима, само у једном кварталу ЕУ је цензурисала 29 милиона објава.
Обавезе држава чланица и ширење мреже
Иако је овај механизам дуго критикован, све државе чланице морају до краја 2025. године номиновати своје пријављиваче.
Тренутно 11 земаља – укључујући Белгију, Бугарску, Хрватску, Летонију, Пољску и Шпанију – још увек немају ниједно акредитовано тело. Неке, попут Мађарске, имају само једно.
Европска комисија одржава централизовану базу свих пријављивача и ради на томе да процес именовања буде уједначен широм ЕУ, како би се спречила могућност да државе именују организације које одступају од политичке или идеолошке линије ЕУ.
Формално уведен у циљу већe „онлајн безбедности“, систем поверљивих пријављивача данас представља свеобухватну мрежу која утиче на садржај широм ЕУ – не само кроз директно уклањање објава, већ и кроз савремене методе као што су ограничење домета, приоритетно рангирање или сузбијање појединих медија. На овај начин, дигитални надзор добија наднационални карактер који премашује класичне оквире државне регулације.
Систем ‘поверљивих пријављивача’ није само о цензури појединачних постова – он полако гаси слободу мишљења.
Невладине организације и наднационална тела сада одлучују шта сме да се види и коментарише, док критички медији губе домет, а грађани сами почињу да се цензуришу.
Интернет се све више претвара у простор где владају правила дигиталних фурија.
