Poljoprivredni proizvođači širom EU upozoravaju na nagli pad prinosa nakon što je Evropu ovog leta pogodio niz uzastopnih toplotnih talasa. Ekonomisti upozoravaju da bi gubici u narednim mesecima mogli da dovedu do rasta cena hrane.
Jun i jul bili su najtopliji meseci otkako se vrše merenja u zapadnoj Evropi, prema podacima Službe EU za klimatske promene „Kopernikus“, koja je upozorila na „nastavak rizika od toplotnih talasa koji će zahvatati veliki deo Evrope“ tokom avgusta i sve do septembra.
U Francuskoj, jednoj od najvećih proizvođača žitarica u EU, rezerve podzemnih voda bile su početkom avgusta ozbiljno iscrpljene u velikom delu zemlje, prema podacima nacionalnog geološkog zavoda.
„Prins de Bretanj“, velika zadruga proizvođača iz Bretanje, prošle nedelje je upozorila na „istorijsku“ krizu u proizvodnji povrća. Zadruga je ovog leta prognozirala pad prinosa od 40 odsto za grašak, 60 odsto za brokoli i između 50 i 100 odsto za artičoke.
Erik Legra, predsednik organizacije „Unilet“, vodećeg francuskog udruženja proizvođača konzerviranog i zamrznutog povrća, rekao je da su ekstremne vrućine pogodile i severnu i jugozapadnu Francusku, ocenivši krizu kao „izuzetnu“.
Stočari su u međuvremenu upozorili na sve veći „deficit proizvodnje stočne hrane“ uoči zime. Francuski Nacionalni komitet za promociju jaja procenio je da su toplotni talasi smanjili dnevnu proizvodnju za oko milion jaja, dok su farme živine prijavile visoke stope uginuća.
U severnoj Italiji, gde se nalazi jedan od glavnih regiona za proizvodnju pirinča u Evropi, nestašica vode ostavila je pojedina pirinčana polja „potpuno mrtva, spaljena, sa osušenim pirinčem“, saopštila je „Koldireti“, najveće udruženje poljoprivrednika u zemlji.
Poljoprivrednici u Španiji takođe su prijavili značajan pad prinosa žitarica, kao i nedostatak stočne hrane.
Nemačko udruženje poljoprivrednika u utorak je upozorilo da će proizvodnja žitarica biti za 7 odsto, odnosno 3,3 miliona tona, manja nego prošle godine. U najteže pogođenim regionima na jugu zemlje postoji mogućnost potpunog gubitka useva.
U susednoj Poljskoj, poslovni list „Puls Biznesu“ prošlog meseca je prognozirao da bi dugotrajna suša mogla da primora zemlju da se još više osloni na uvoz hrane.
Analitičari „Cirih osiguranja“ i nekoliko evropskih banaka procenili su da bi toplotni talasi mogli da koštaju EU između 50 i 180 milijardi evra.
Nulta Tačka/RT
