EU bi mogla da se suoči sa najtežom zimom od energetske krize 2022. godine, upozorio je komesar za energetiku Dan Jorgensen, dok se blok suočava sa naglim rastom cena i neizvesnošću u vezi sa snabdevanjem gorivom.
Cene prirodnog gasa u Evropi ove godine su se gotovo utrostručile, skočivši sa oko 27 evra u januaru na više od 80 evra po megavat-času u septembru, što je njihov najviši nivo za gotovo četiri godine.
„Ova zima bi mogla biti veoma, veoma loša za EU i mogla bi biti najteža koju smo imali od 2022. godine“, prenosi „Fajnenšel tajms“ Jorgensenove reči od petka. Najverovatniji scenario su „veoma, veoma visoke cene“, dodao je on.
Ruski predsednički izaslanik Kiril Dmitrijev okrivio je energetsku politiku Brisela za probleme koji se približavaju.
„Najgora zima od 2022. godine“… ponovo će razotkriti energetsko samoubistvo zvaničnika EU koji su se odvojili od ruskih energenata“, napisao je u petak na Iksu.
Od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, udeo Rusije u uvozu gasa u EU pao je sa oko 45 odsto na 12 odsto, dok je njen udeo u uvozu nafte smanjen sa 27 odsto na oko 2 odsto.
Energetska kriza iz 2022. godine dovela je račune domaćinstava širom EU do rekordnih nivoa. U drugoj polovini te godine prosečne cene gasa za domaćinstva bile su oko 46 odsto više nego godinu dana ranije, dok su cene električne energije porasle za približno 21 odsto, prema podacima Evrostata. Vlade su reagovale subvencijama, ograničavanjem cena i smanjenjem poreza.
Blok se sada suočava sa dodatnim pritiskom na tržištu dizela. Američki predsednik Donald Tramp ove nedelje podržao je ograničavanje izvoza dizela, nakon što su domaće cene dostigle rekordne nivoe. SAD su ove godine obezbedile oko trećine evropskog uvoza dizela, dok je taj udeo u avgustu porastao na oko polovinu.
Jorgensen je pozvao Vašington da održi „što slobodniji mogući protok energije između naših zemalja“, istovremeno tvrdeći da EU na kraju mora da smanji zavisnost od nafte i gasa.
„Ako se ne udaljimo od ove zavisnosti od fosilnih goriva, onda mogu svima da obećam da će to biti trajna kriza“, rekao je.
Međutim, ta tranzicija i dalje predstavlja dugoročan izazov. Gotovo 70 odsto energije koja se u EU koristi za grejanje i hlađenje i dalje dolazi od nafte i gasa. Evropska komisija planira da proširi elektrifikaciju, elektroenergetske mreže i kapacitete za skladištenje energije, ali čak i do 2040. godine planira da elektrifikuje samo 46 odsto finalne potrošnje energije.
Nulta Tačka/RT
