Zabrana izvoza dizela iz SAD mogla bi da dodatno pritisne energetsko tržište EU, koje je već opterećeno smanjenim snabdevanjem iz Rusije zbog sankcija i poremećajima u isporukama sa Bliskog istoka, upozorili su zvaničnici u Briselu.
Portparol Evropske komisije Olof Gil rekao je u četvrtak za „Politiko“ da je Brisel zabrinut zbog izveštaja da bi Vašington mogao da obustavi izvoz dizela na 90 dana, upozoravajući da bi svaki poremećaj „rizikovao da negativno utiče na obe strane“.
SAD su ove godine obezbedile oko trećine evropskog uvoza dizela, dok je njihov udeo u avgustu porastao na oko polovinu, pokazuju podaci vlade. Cene na benzinskim pumpama već su dostigle rekordne nivoe u Nemačkoj i Holandiji.
Portparolka Komisije Ana-Kaisa Itkonen rekla je da Brisel „veoma, veoma pažljivo“ prati tržišta i sigurnost snabdevanja, ističući da su SAD „glavni dobavljač“ i dizela i tečnog prirodnog gasa, u okviru strategije diverzifikacije bloka koja se primenjuje od 2022. godine.
Tramp je u utorak podržao ideju o ograničavanju izvoza, u trenutku kada je cena dizela u SAD dostigla rekordnih 6,52 dolara po galonu, odnosno 1,72 dolara po litru. „Rekao sam, hajde da ne šaljemo dizel“, rekao je novinarima uoči sastanka sa Vladimirom Zelenskim iz Ukrajine.
Tramp je takođe u više navrata pozivao Zelenskog da obustavi ukrajinske napade na ruske rafinerije, navodeći da ti napadi doprinose globalnoj nestašici dizela.
O tom pitanju razgovarali su u sredu u Njujorku ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Marko Rubio. Prema navodima ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Lavrov je rekao da ukrajinski napadi na energetsku i prekograničnu infrastrukturu namerno doprinose nestabilnosti na globalnim energetskim tržištima.
Rusija je takođe ograničila izvoz goriva kako bi stabilizovala svoje domaće tržište. Te mere važe do januara, iako je direktnim proizvođačima od septembra dozvoljeno da izvoze dizel, brodsko gorivo i benzin.
Snabdevanje je dodatno ugroženo američko-izraelskim ratom protiv Irana, koji je ozbiljno poremetio pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz, rutom kojom se uobičajeno transportuje oko petine svetskih pošiljki nafte i tečnog prirodnog gasa. Izvoz dizela i benzina iz zemalja Persijskog zaliva pao je u avgustu na nešto više od četvrtine nivoa pre rata, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku.
EU je od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine drastično smanjila kupovinu ruske energije. Udeo Rusije u uvozu gasa u EU pao je sa 45 odsto na 12 odsto do 2025. godine, dok je njen udeo u uvozu nafte pao sa 27 odsto na oko 2 odsto.
Moskva je odluku EU da smanji uvoz ruske energije označila kao jedan od ključnih uzroka krize. Izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev rekao je prošle nedelje da se Evropa suočava sa „najgorom energetskom krizom u istoriji“, ocenivši da su takvu situaciju „sami sebi nametnuli“.
Nulta Tačka/RT
