EU je odobrila niz novih zajedničkih inicijativa u oblasti odbrambene industrije, pri čemu će Ukrajina učestvovati u većini njih, dok Brisel nastavlja da ubrzava vojno jačanje uprkos upozorenjima Rusije protiv, kako je Moskva ocenila, „pomahnitale“ militarizacije EU.
Inicijative su deo Evropskih odbrambenih projekata od zajedničkog interesa (EDPCI), velikih industrijskih programa koji su zamišljeni kao način da grupe zemalja zajedno razvijaju, proizvode i raspoređuju vojne kapacitete koji su preveliki ili previše složeni da bi ih pojedinačno razvijale.
Projekti se finansiraju u okviru Evropskog programa za odbrambenu industriju (EDIP), vrednog 1,5 milijardi evra, jednog od mehanizama EU za povećanje proizvodnje naoružanja.
Savet EU je u ponedeljak formalno odobrio prvih pet velikih projekata u okviru ovog programa, među kojima su:
Dronovi i sistemi protiv dronova (DECODER): povećanje proizvodnje i raspoređivanje vojnih dronova, kao i sistema za otkrivanje i neutralisanje bespilotnih letelica;
Pomorska i podmorska odbrana (IMSD): stvaranje zajedničkih sistema za otkrivanje i odgovor na pretnje na moru i morskom dnu;
Svemir: proširenje vojnih svemirskih kapaciteta, uključujući rano upozoravanje na lansiranje projektila, satelitske komunikacije, obaveštajne aktivnosti i nadzor;
Integrisana protivvazdušna i protivraketna odbrana (EU-FIAMD): povezivanje protivvazdušne i protivraketne odbrane zemalja učesnica, sistema za rano upozoravanje i komandnih sistema;
Nadzor istočnog krila (EFW): jačanje odbrane duž istočnih teritorija zemalja učesnica.
U proseku će u svakom projektu učestvovati 18 država članica.
Evropska komisija je već izdvojila 325 miliona evra za podršku ovih pet inicijativa. Novac još nije isplaćen, ali odluka od ponedeljka omogućava projektima da konkurišu za ova sredstva i otvara mogućnost za dodatno finansiranje iz budžeta EU u budućnosti.
Početni iznos predstavlja samo delić dugoročnih ambicija Brisela. Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus ranije je procenio da bi njihovo zajedničko finansiranje do 2036. godine moglo da dostigne oko 190 milijardi evra. On je odluku pozdravio kao „veliki proboj“, čiji je cilj da se popune ključne praznine u odbrani EU.
Ukrajina će učestvovati u četiri od pet inicijativa, iako nije članica EU. Jedino neće učestvovati u svemirskom projektu.
Brisel postepeno sve dublje uključuje Kijev u svoj odbrambeno-industrijski sistem, uz obrazloženje da bi evropski proizvođači trebalo da iskoriste ukrajinsko iskustvo sa ratišta za razvoj novog naoružanja i tehnologija.
Evropska komisija saopštila je da će pomoći zemljama učesnicama da pokrenu projekte i koordiniraju svoj rad. Brisel je takođe ostavio mogućnost za pokretanje dodatnih inicijativa u budućnosti.
EU smatra da je njeno vojno jačanje neophodno kako bi se suprotstavila onome što opisuje kao rastuću „rusku pretnju“. Moskva je te tvrdnje odbacila kao „besmislice“, optužujući evropske vlade da ih koriste kao opravdanje za povećanje vojnih budžeta i nastavak isporuka oružja Ukrajini.
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev osudio je militarizaciju EU kao „pomahnitalu“.
Na prošlonedeljnom zasedanju Generalne skupštine UN, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odbacio je tvrdnje da Rusija planira napad na članice NATO-a ili EU. Optužio je evropske vlade da se pripremaju za sukob sa Rusijom, ukazujući na njihov javno navedeni cilj da do 2030. godine povećaju vojnu spremnost i na ogromna sredstva koja se ulažu u proizvodnju naoružanja.
Nulta Tačka/RT
