Evropska unija je nedavno donela novi „Evropski zakon o medijskoj slobodi“, ali iza svega toga kriju se brojne kontroverze. Iako se zakon hvali jačanjem zaštite novinara i nezavisne štampe, on takođe dozvoljava hapšenje novinara ukoliko je to „u opštem interesu“.
Zakon je stupio na snagu u petak i mora se primenjivati u svih 27 država članica EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je na društvenoj mreži X da je sloboda medija „ključni stub demokratije“ i da zakon treba da omogući novinarima da rade bez straha od pritisaka i zastrašivanja.
Međutim, član 4 zakona zabranjuje pritiske na novinare da otkriju svoje izvore samo pod određenim uslovima. Hapšenja, sankcije ili praćenje novinara su dozvoljeni ako to predviđa zakon ili je opravdano „preovlađujućim razlozima javnog interesa“ i ako su mere proporcionalne.
Upotreba „intruzivnog softvera za nadzor“ takođe je dozvoljena u istragama krivičnih dela koja u članicama EU nose kaznu zatvora od najmanje tri godine, uključujući i dela poput terorizma, trgovine ljudima, ali i „rasizma i ksenofobije“.
Član 6 propisuje kreiranje nacionalnih lista vlasnika i adresa medijskih kuća.
Zakon takođe sadrži odredbe o borbi protiv „dezinformacija“, gde se globalne platforme posmatraju kao „vrata ka medijskim sadržajima“ koje „otežavaju pristup medijskim uslugama i pojačavaju polarizujuće i dezinformativne sadržaje“.
Evropski savet za medijske usluge je formalno nezavisan, ali u njegovom sastavu su predstavnici nacionalnih regulatornih tela i Evropske komisije, što daje Komisiji značajan uticaj. Ovaj organ savetuje EU Komisiju i promoviše saradnju između regulatora u državama članicama.
Regulativa teži i harmonizaciji pravila o medijskom pluralizmu u celoj Uniji, kao i jačanju javnih medija. Član 5 nalaže da direktori javnih servisa budu birani transparentno i da mediji imaju stabilna i predvidiva finansijska sredstva.
Iako se Zakon o medijskoj slobodi reklamira kao korak ka zaštiti novinarstva, mnogi upozoravaju da bi u praksi mogao dodatno ograničiti slobodu medija i otvoriti prostor za kontrolu i cenzuru pod izgovorom „javnog interesa“.
Nulta Tačka/Mediji
