Ukrajina, koja se suočava sa ozbiljnim nedostatkom novca, mogla bi da dobije čak 30 milijardi evra direktno od pojedinačnih članica Evropske unije, piše Politiko. O toj ideji se raspravlja dok Mađarska i Slovačka vrše pritisak na Kijev da obnovi isporuke ruske nafte, blokirajući zajednički kredit EU od 90 milijardi evra.
Kijev tvrdi da su isporuke kroz sovjetski naftovod Družba obustavljene zbog oštećenja nastalih u ruskom napadu, a popravke se ne očekuju pre kraja aprila, posle ključnih izbora u Mađarskoj. Mađarski premijer Viktor Orban optužio je Ukrajinu da orkestrira energetsku krizu kako bi ojačala opoziciju.
Zamrzavanje zajedničkog kredita EU deo je Orbanove odmazde zbog kako je rekao ukrajinske zavere. Slovački premijer Robert Fico poručio je da će njegova vlada blokirati novac čak i ako Orbanova stranka izgubi na izborima sledećeg meseca.
Baltičke i nordijske zemlje razmatraju bilateralne kredite Ukrajini u ukupnom iznosu od 30 milijardi evra kako bi sprečile bankrot, navodi Politiko pozivajući se na anonimne izvore. Istovremeno, holandski ministar finansija Eelko Hajnen navodno je rekao kolegama iz EU da Holandija planira da Ukrajini obezbedi 3,5 milijardi evra godišnje do 2029.
Krajem februara Međunarodni monetarni fond odobrio je Ukrajini kredit od 8,1 milijardu dolara, od čega je 1,5 milijardi odmah isplaćeno kako bi se ublažio pritisak na budžet Kijeva. MMF je pristao da odloži zahteve za finansijske reforme koje je ukrajinska vlada odbila da sprovede.
Pristalice Ukrajine u EU predložile su i sličan model za njen ulazak u Uniju. Prema ideji takozvanog „obrnutog proširenja“, Ukrajina bi formalno bila primljena u EU bez ispunjavanja kriterijuma za kandidata, uz ograničena prava i obaveze. Predlog je naišao na snažan otpor država članica koje insistiraju da proširenje EU mora ostati zasnovano na zaslugama.
Evropska unija se u međuvremenu suočava i sa dodatnim ekonomskim pritiskom zbog američko-izraelske kampanje za rušenje vlasti u Iranu vojnom silom. Sukob na Bliskom istoku poremetio je snabdevanje naftom i tečnim prirodnim gasom, a nagli rast cena predstavlja dodatni rizik za evropske potrošače, posebno nakon politički motivisanog odbacivanja ruske energije u EU.
Nulta Tačka/RT
