Evo dokle je dovela onlajn nastava! U Italiji deca osnivaju bande, prave haos i sve to još snimaju
Italija ima veliki problem sa maloletničkim bandama, popularno nazvanim „Baby Gang“ koje seju strah i nasilje po ulicama.
Fenomen „Baby gang“ eksplodirao je tokom pandemije, a poslednjih dana se sa periferija preselio u elitne delove italijanskih gradova izazivajući zabrinutost i strah kod stanovništva.
Poslednji slučaj nasilja među bandama maloletnika, koje u Italiji popularno nazivaju „baby gang“, dogodio se u Milanu, u centralnoj ulici Korso Komo poznatoj po modi i noćnom životu.
To je samo jedan u nizu slučajeva koji se beleži poslednjih godina, a naročito za vreme pandemije. Radi se o maloletnicima, većinom između 12 i 17 godina, koji osnivaju manje bande najčešće u perifernim zonama kojima daju naziv po poštanskom broju te zone, izazivaju nerede i sve to postavljaju na društvenim mrežama.
Njihove žrtve su najčešće drugi maloletnici koje napadaju kad su sami i koji nisu delovi drugih bandi, ali sve češće se dešavaju sukobi među samim bandama, kao i napadi na stanovništvo bez obzira na dob. Neretko deo bandi su i devojčice.
Tokom prošlog vikenda došlo je do tuča i uboda nožem na ulicama Milana, u centralnoj zoni Garibaldi i Brera, čiji je epilog četiri povređene osobe od kojih je jedna teško ranjena.
Razlozi su najčešće besmisleni, izazivanja i svađe pod dejstvom alkohola, a ne tako retko i pljačke i otimanje patika i novčanika drugim maloletnicima.
Povodom učestalih scena nasilja na ulicama Milana, oglasio se na svojoj Fejsbul stranici i guverner regiona Lombardija Atilio Fontana koji je izjavio da je potrebno doneti momentalne odluke o povećanju broja snaga reda na ulicama: vojske, karabinijera i policije koja će nadgledati ulice zbog prevencije.
U poslednje dve godine, nasilje koje vrše maloletnici plaši italijanske građane. Oni se kreću u grupi, nemaju poštovanja ni za koga, okupljaju se na trgovima, ne tako retko se kreću i na biciklima, okružuju „žrtvu“ i seju strah.
Mladi se osećaju ljutima i frustriranima, a razlozi su mnogobrojni, kaže profesorka Mikela Gata koja predvodi istraživačku grupu Infantilne neuropsihijatrije u Padovi.
„Dosadno im je, nemaju kontrolu nad impulsima i imaju antisocijalne tendencije. A i slede modu tj. pridružuju se agresivnim grupama da bi privlačili pažnju, slušaju trep koji poziva na nasilje sa svojim teškim i negativnim tekstovima govoreći o životu na ulici, kriminalu, upotrebi droge i siromaštvu. Imaju potrebu da osećaju da nekome i nečemu pripadaju iako je zaista teško zamisliti da se nešto što je nastalo u napuštenoj američkoj periferiji koja je prepuštena sama sebi, prenosi na naše gradove i naše okruženje“, navela je Gata.
Doktorka smatra i da se povećanje nasilja tokom pandemije, kada su se beležile tuče u kojima je učestvovao veliki broj maloletnika koji nisu poštovali pravila vezana za borbu protiv kovida, to negiranje stvarnosti i nepoštovanje pravila koja ih limitiraju, jedna vrsta odbrambenog mehanizma protiv stanja koje je novo i koje im izaziva frustraciju i strah kao i osećaj nemoći. Tome je pridonela i škola na distanci te zatvaranje u sebe i život onlajn.
Tokom ove dve godine pandemije mladi u Italiji su često organizovali masovna okupljanja preko četova, a onda bi na društvenim mrežama delili video-zapise tuča. Stručnjaci smatraju da društvene mreže imaju fundamentalnu ulogu u svemu ovome. Profesorka Gata je izjavila da mladi rastu u kontekstu u kome su slava, lajkovi i uspeh, lak uspeh, na prvom mestu, te da nije čudno da nasilje postaje deo mladih koji na taj način žele da budu deo grupe koja je popularna na mrežama te je definisana kao „jaka“ i „kul“.
Muzika i video-klipovi, kao i influenseri prikazuju stil života koji je moguće ostvariti samo ako ste poznati, a to orijentiše ponašanje mladih koji sve imitiraju, jer se na taj način osećaju manje samim i nalaze se u grupama onih koji su im slični.
Profesorka smatra da je odlučujuća uloga odraslih u komunikaciji sa mladima i da je potrebno edukovati ih kada se radi o društvenim mrežama koje su doživele pravu eksploziju.
Profesor Alesio Vieno kaže da mladi danas žele sve i odmah, nisu u stanju da sačekaju rezultat niti ostvarenje neke želje u vremenu već to mora da bude momentalno. A krivac su društvene mreže koje predstavljaju tu instant komunikaciju bez filtera i osećaja za druge.
Ovo nije ništa novo u odrastanju, određena ponašanja u toj dobi su eksplozivnog karaktera ali su sada mnogi intenzivnija i brža zbog interneta te se šire na veći broj mladih ogromnom brzinom.
U Milanu su se, na trgu Duomo, tokom proslave Nove godine, desile epizode grupnog seksualnog nasilja, a slični slučajevi se dešavaju u mnogim većim italijanskim gradovima.
Pandemija, zatvorenost, distanca, strah, pravila doveli su do amplifikacije nezadovoljstva i uznemirenost mladih koji svoje nemire ispoljavaju kroz agresiju najčešće na najslabijima tražeći, objavljivanjem nasilja na društvenim mrežama, podstrek i lajkove od drugih što ih čini vidljivima i važnima.
No odrasli su ti koji su zaboravili kako se edukuju deca, smatraju stručnjaci, i nisu više u stanju da nađu ključ komunikacije sa njima.
