Sve vesti Svet

EVO KAKO JE SOROŠEVA TAJNA MREŽA KORISTILA UKRAJINU DA POKRIJE HILARI, HANTERA BAJDENA I TARGETIRA DONALDA TRAMPA

Još 2014. godine, Soroševa Međunarodna renesansna fondacija (IRF) i njeni dobitnici grantova su bili aktivne pristalice u stvaranju Akcionog centra za borbu protiv korupcije (AntAC) Ukrajine, moćne nevladine organizacije. Do kraja 2018. godine 17% sredstava AntAC-a dolazilo je od Soroševe grupe.

AntAC vodi Daria Kaleniuk, advokat sa američkim obrazovanjem. Dnevnici Bele kuće pokazuju da je Daria Kaleniuk bila gost 9. decembra 2015. godine, kada se navodno sastala sa Erikom Ciaramelom, radnicom CIA-e za koju mnogi sumnjaju da je anonimni uzbunjivač koji je izazvala prvi Trampov opoziv, čiji je izvor bio besprekoran telefonski razgovor sa ukrajinskim predsednikom.

AntAC je bio odgovoran za stvaranje Nacionalnog antikorupcijskog biroa Ukrajine (NABU), grupe za sprovođenje zakona koja je odvojena od kancelarije glavnog tužioca koja je imala zadatak da se bavi najvećim slučajevima korupcije. Ima istražna ovlašćenja, ali ne može da optuži osumnjičene. Tek kada svoje nalaze prosledi tužiocima, predmet njegove istrage postaje deo krivičnog dela. Agencija je osnovana 2014. godine po nalogu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nakon što je njen prethodnik, Nacionalni komitet za borbu protiv korupcije, proglašen neuspešnim. Zapadne vlade su finansirale NABU, koji je takođe uživao podršku FBI. Kao i sva orvelovska imena grupa u kojima je Soroš učestvovao, NABU deluje nezavisno samo po imenu.

Kada je Obamina DOJ pokrenula Inicijativu za oporavak imovine Kleptokratije, koja ima za cilj borbu protiv velike javne korupcije u stranim državama, Stejt department, DOJ i FBI počeli su da predaju deo svog posla AntAC-u.

U februaru 2015. godine Viktor Šokin je imenovan za generalnog tužioca Ukrajine, a ubrzo je bio pod lupom da pomaže vlasniku energetske kompanije Burisma. Šokin je pomogao vlasniku kompanije Burisma, Mikoli Zločevskom, da povrati kontrolu nad 23 miliona dolara koje su zamrznule britanske vlasti. Burisma je postala poznata po učešću Hantera Bajdena u kompaniji, a Zločevski je bio taj koji je postigao dogovor o imenovanju Hantera u upravni odbor kompanije 2014. godine, sa prijavljenom platom od 83.333 dolara mesečno.

AntAC-ov stav o Šokinu je bio jasan. U decembra 2015. godine tvitovao je, da je jedan od glavnih ciljeva #AntAC-a za 2016. godinu, da primora Šokina da podnese ostavku.

Šokin je pokušao da započne istragu o Burismi koja je „uključila ispitivanja i druge postupke istrage zločina svih članova izvršnog odbora, uključujući Hantera Bajdena“.

Ovo se nikada nije ostvarilo jer je Džo Bajden (tadašnji potpredsednik) zapretio da će zadržati zajam od milijardu dolara namenjen Ukrajini, ukoliko Šokin ne bude smenjen sa mesta generalnog tužioca. Bajden se čak hvalio time na video snimku Savetu za spoljne odnose 2018. godine, navodeći da je, kada je prisustvovao sastanku sa ukrajinskim predsednikom i premijerom, rekao: “Odlazim za šest sati. Ako tužilac ne bude otpušten, nećete dobiti novac”. “Pa, kučkin sine. Dobio je otkaz.”

Bajden je insistirao na tome da SAD žele da se Šokin ukloni zbog korupcije. Ali na snimcima koje je objavio ukrajinski poslanik Andrij Derkač, Bajden i Porošenko otkrivaju da je ukrajinski predsednik priznao da je izvršavao Bajdenove naloge.

Na drugom snimku od 22. marta 2016. godine njih dvojica su navodno razgovarali o tome ko će biti imenovan za generalnog tužioca Ukrajine, a zatim ko će biti njihova eventualna zamena. Pominjao se bivši tužilac Jurij Lucenko. Bela kuća je objavila saopštenje za javnost u kojem potvrđuje da su oni ponovo razgovarali tog datuma.

Na kraju razgovora, Bajden je rekao: “Ja sam čovek od reči. A sada kada je novi generalni tužilac na mestu, spremni smo da idemo napred ka potpisivanju te nove garancije zajma od milijardu dolara.”

Derkač će kasnije biti kažnjen jer je navodno razotkrio Bajdenov razgovor sa Porošenkom.

Nakon što je audio objavljen, Porošenkov naslednik Volodimir Zelenski pozvao je na istragu o snimcima, a Ministarstvo finansija SAD je sankcionisalo Derkača, opisujući audio zapis kao „nepodržanu informaciju“ kao deo kampanje za „diskreditovanje američkih zvaničnika“. Oni su takođe optužili Derkača, člana ukrajinskog parlamenta, da je „ruski agent“.Sankcije su usledile manje od godinu dana nakon što se Derkač sastao sa Rudijem Đulijanijem u Kijevu, a rečeno je da je na sastanku trebalo da se razgovara o mogućoj zloupotrebi američkih poreskih dolara od strane ukrajinske vlade.

Nekoliko meseci kasnije, Jurij Lucenko je imenovan za generalnog tužioca i sastao se sa ambasadorkom SAD u Ukrajini Mari Jovanovič. Lucenko se priseća da je bio zapanjen kada mu je ambasadorka dala spisak ljudi koji ne bi trebalo da budu krivično gonjeni. Na listi su bili osnivač AntAC-a i dva člana ukrajinskog parlamenta koji su podržali antikorupcijsku agendu AntAC-a (dok su i sami imali koristi od korupcije).

Kako kaže Džon Solomon, implicirana poruka Lucenku je bila jasna: „Ne gađajte AntAC u toku američkih predsedničkih izbora na kojima je Soroš podržavao Hilari Klinton da nasledi drugog Soroševog favorita, Baraka Obamu.

Dakle, šta je motivisalo Džordža Kenta i ambasadorku Jovanovič da utiču na istrage u Ukrajini na svim mestima?

Činjenica da je Ukrajina imala posla sa organizacijom stvorenom uz podršku Obamine administracije, Stejt departmenta, FBI-a i Džordža Soroša.

Istraga o AntAC-u mogla bi da otkrije čitav kovčeg tajni – od kojih je najmanja da nisu svi zabrinuti za korupciju kao što tvrde…

Trenutno je u toku potraga za bilo kojom informacijom koja bi mogla da nanese štetu i kompromituje Donalda Trampa.

NultaTačka/ZeroHedge