EVO KAKO JE ZUCKERBERG POMOGAO BAJDENU NA IZBORIMA 2020. godine! POTROŠIO SKORO 420 MILIONA DOLARA!
Izvršni direktor Facebook-a Mark Zuckerberg i njegova supruga dali su skoro 420 miliona dolara neprofitnim organizacijama koje su pomagale u administraciji i infrastrukturi izbora 2020. godine, a takođe su favorizovali demokratske okruge, prema novom izveštaju.
Zuckerberg (37) i njegova supruga Priscilla Chan (36) donirali su 419,5 miliona dolara Centru za tehnologiju i građanski život (CTCL) i Centru za izborne inovacije i istraživanja (CEIR), za koje se u izveštaju navodi da su dati uz određene uslove.
Koristeći donacije, i CTCL i CEIR su slali sredstva lokalnim vlastima za sprovođenje administrativnih praksi, metoda glasanja, sporazuma o razmeni podataka i programa informisanja za izbore 2020.
Analiza pokazuje da su okruzi koje je osvojio Bajden imali tri puta veće šanse da dobiju sredstva od organizacija, nego Trampovi, a demokratama je navodno dat značajan podsticaj u ključnim državama, gde je mala razlika u glasovima između demokrata i republikanaca, promocijom praksi koje su obično favorizovale njihovo glasačko telo, poput glasanja preko pošte.
Izveštaj objavljen u utorak u Federalistu – izazvao je bes starijih republikanaca, a guverner Floride Ron DeSantis je na konferenciji za novinare kritikovao osnivača Facebook-a i rekao da je nedavna izborna reforma “zabranila Zuckerbacks” u državi.
„Dakle, Zuckerberg, je potrošio preko 400 miliona dolara na ove, navedene, neprofitne organizacije da bi pomogao oko izborne administracije“, rekao je DeSantis.
„Ali ono što bi oni uradili je da bi zahtevali da se urade određene stvari, poput masovnog glasanja putem pošte, prikupljanja glasačkih listića, i u osnovi bi se fokusirali na odziv birača. To je bilo potpuno neprihvatljivo”.
Senator Ron Johnson iz Viskonsina – jedne države koja je navodno bila meta neprofitne prakse – rekao je: „I dalje se pitam da li su ogromne donacije Mark Zuckerberg-a na izborima 2020. bile uopšte legalne“.
A senator Rand Paul iz Kentakija napisao je na Twitter-u: “Da li su naši izbori na prodaju? Da li je Mark Zuckerberg kupio predsedničke izbore u Viskonsinu?”
Iako su i CTCL i CEIR nestranačke organizacije, izveštaj naziva neprofitne organizacije „očigledno ideološkim“, i tvrdi da su obe verovatno doprinele rekordnom odzivu koji je doveo do pobede Džoa Bajdena 2020.
Zuckerberg-ova sredstva su možda pomogla da više birača izađe na birališta u Arizoni, na kojima je Bajden pobedio sa 10.000 glasova više u odnosu na Trampa, a Džordžiju je osvojio sa 12.000 glasova više, prema analizi Instituta za istraživanje izbora Cezara Rodnija – istraživačkog centra iz Delavera.
„Imamo dobar razlog da pretpostavimo da će rezultati našeg rada pokazati da je učešće CTCL-a i CEIR-a u izborima 2020. dovelo do izbora koji, iako slobodni, nisu bili pošteni“, napisao je dr William Doyle, glavni istraživač ove analize.
„Izbori 2020. nisu ukradeni – verovatno su kupljeni novcem proguranim kroz rupe u zakonu“, zaključuje on u izveštaju.
Inicijativa Chan Zuckerberg dala je privlačnih 350 miliona dolara CTCL-u 2020. – dok je budžet neprofitne organizacije u 2018. bio samo 1,4 miliona dolara.
CEIR je distribuirao ukupno 64,2 miliona dolara Zuckerberg-ovog novca u 22 države i Distrikt Kolumbia.
CTCL je, kako se izveštava, zahtevao promovisanje prakse glasanja putem pošte – što su demokrate snažno podržale – a takođe je pomogao u finansiranju anketnih radnika i privremenog osoblja, kao i u brzom povećanju nenadziranih privatnih sandučića za glasanje putem pošte.
A u Viskonsinu finansirani su „navigatori za glasanje“ koji „pomažu biračima, potencijalno pred njihovim vratima, da odgovore na pitanja… i svedoče u odsustvu o glasačkim potpisima“.
Zuckerberg-ovi doprinosi grupama gotovo su se podudarali sa saveznim i državnim finansiranjem troškova povezanim sa COVID-19, koji su iznosili 479,5 miliona dolara tokom izbora 2020.
Uprkos tome što su CTCL i CEIR registrovane kao nestranačke organizacije, analiza Instituta je pokazala da su grupe novac dodeljivale u uglavnom demokratskim oblastima.
CTCL je obezbedio 25 okruga sa milion dolara ili više u Arizoni, Džordžiji, Mičigenu, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Teksasu i Virdžiniji, ukupno 87,5 miliona dolara grantova. Bajden je osvojio 23 od tih okruga na izborima.
Okrug Brown u Visconsinu, koji je Trump osvojio, dobio je bespovratnu pomoć od 1,1 miliona dolara od neprofitne organizacije, što je iznosilo samo samo 1,2 posto grantova ponuđenih u 25 okruga.
Ali unutar okruga, razlike u finansiranju bile su velike.
Zakonodavno telo u Viskonsinu dalo je gradu Grin Beju otprilike 7 dolara po biraču za upravljanje izborima, dok su ruralna područja primala 4 dolara po biraču.
Međutim, CTCL je povećao resurse u Grin Beju, oblasti sa velikim brojem demokrata, na 47 dolara po biraču, dok su ruralni okruzi obično ostali na 4 dolara.
Slične razlike su pronađene u Detroitu, Atlanti, Filadelfiji, Pitsburgu, Flintu, Dalasu i Hjustonu, između ostalih koji su dobili velike grantove od neprofitne organizacije, prema izveštaju.
Preliminarne studije grantova CTCL-a pokazale su da su države poput Teksasa po glasu dobijale velike količine novca u demokratskim okruzima, kao što su Dalas, Veb, Kameron i Haris – sve u kojima je Hillari Clinton pobedila na izborima 2016. godine.
Najviše novca po glasu koji je republičkom okrugu dodelila grupa CTCL, bilo je ispod 2 dolara u okrugu Hejs,a u poređenju sa demokratskim okrugom koji je dobio najviše – 10 dolara u okrugu Veb.
Republikanska uporišta, poput okruga Denton i Collin, nisu uključena u studiju Instituta jer nisu dobila sredstva CTCL-a.
Institut je takođe otkrio da je za demokratske okruge 3,5 veća verovatnoća da će dobiti sredstva od CTCL-a. Osim toga, okruzi republikanaca primali su u proseku 0,69 dolara, dok su okruzi demokrata primali prosečno 2,85 dolara po glasaču.
SCI-FI STVARNOST! MOSKOVSKI METRO PRVI U SVETU UVODI OČITAVANJE LICA KAO OPCIJU ZA PLAĆANJE KARTEhttps://t.co/tWG3PPcTQm
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) October 16, 2021
U Džordžiji su prosečni okruzi za Trampa primali u proseku 1,91 USD, dok su okruzi za Bajdena dobili više od 7 USD. Slično, u Filadelfiji – najbogatije finansiranom okrugu za Bajdena – primili su u proseku 6,32 dolara po stanovniku u poređenju sa samo 1,12 dolara u Berksu – istaknutom Trampovom području.
Slične analize Džordžije i Viskonsina dovele su do sličnih efekata, prema izveštaju Instituta, koji je otkrio da je CTCL dao Viskonsinu 6,7 miliona dolara. Polovina tih sredstava otišla je u Medison i Milvoki – oba plava.
CEIR je distribuirao ukupno 64,2 miliona dolara Zuckerberg-ovog novca u 22 države i Distrikt Kolumbia.
Dve neprofitne organizacije optužene su za pristrasnost na levoj strani, usmeravajući sredstva u okruge koji će verovatno imati pozitivan uticaj na Džoa Bajdena i demokrate na izborima 2020.
U slučaju CTCL-a, sva trojica njegovih osnivača ranije su radila za sada već nepostojeću organizaciju pod nazivom New Organizing Institute (NIO), kojom je upravljao bivši Obamin saradnik kako bi obučio levo orijentisane aktiviste u strategiji digitalne kampanje.
Godine 2014. Washington Post je nazvao „NIO“ „levičarskim mozgom za vođenje kampanja“ i „Hogvortsom Demokratske stranke za digitalno čarobnjaštvo“.
Neprofitne organizacije branile su svoje uloge.
„Ovi grantovi pomogli su državama da informišu birače o promenama izbornih procedura, biračkim mestima i da regrutuju ljude koji će raditi na biračkim mestima kao odgovor na pandemiju“, rekao je David Becker, osnivač i izvršni direktor CEIR-a.
Portparol CTCL-a Ben LaBolt rekao je za Post: „Iako su Mark i Priscilla obezbedili ukupan grant CTCL-u kako bi se osiguralo dostupno finansiranje, oni nisu učestvovali u procesu utvrđivanja koje su jurisdikcije primile sredstva, a kao neprofitnoj organizaciji, CTCL-u je zabranjeno bavljenje stranačkim aktivnostima”.
Finansiranje i upravljanje izborima je obično državna nadležnost, a ne privatna. Privatne organizacije, poput CTCL-a i CEIR-a, ne moraju se pridržavati istih propisa kao javne institucije.
Od njih se ne traži da održavaju javne rasprave, ne mogu se nadzirati putem otvorenih evidencija ili nisu predmet vladinih kontrola i balansa.
Bajden je pobedio na izborima sa 81.283.098 glasova (51,3 odsto), dok je Tramp imao 74.222.958 (46,8 odsto).
Facebook je više puta bio pod lupom zbog uticaja koji ima na demokratiju.
Prošle godine, američki obaveštajci su upozorili poslanike Predstavničkog doma da se Rusija meša u kampanju 2020. godine za ponovni izbor tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, dok je takođe postojala dobro dokumentovana kampanja za mešanje i 2016. godine.
Ogromna moć društvenih medija – i njihova sposobnost da kontrolišu informacije – bili su u središtu rasprava o takvom mešanju u izbore, pri čemu je sam Mark Zuckerberg rekao da je njegova kompanija obustavila pokušaje ometanja Rusije.
U drugom primeru, curenje podataka iz Trampove predsedničke kampanje 2016. otkrilo je da je ciljalo milione crnih Amerikanaca sa kampanjom „odvraćanja“ koristeći oglase na Facebook-u, koje kritičari nazivaju suzbijanjem birača.
Curenje informacija, o kojima je izveštavao britanski Channel 4 News, opisalo je element odvraćanja u dosijeu birača u kampanji, koji je uključivao informacije o 200 miliona Amerikanaca o kojima je evidentiran svaki detalj za potencijalnu izbornu korist.
NultaTačka/DailyMail
