Evo kako su MEDIJI zajedno sa VLADAMA I DRUŠTVENIM MREŽAMA sarađivali u vreme COVID histerije
Pandemija COVID-19 ne samo da je uzdrmala globalnu ekonomiju i zdravstvene sisteme, već je takođe pokazala koliko blisko vlade, društvene mreže i mediji sarađuju u kontroli i cenzuri informacija.
Cenzura u ime vlade
Facebook je nedavno priznao da je cenzurisao objave o COVID-19 u ime vlade. Ove mere cenzure uticale su na sadržaje koji nisu odgovarali zvaničnim izjavama zdravstvenih vlasti. Navodno je to učinjeno kako bi se sprečilo širenje dezinformacija, ali postavlja ozbiljna pitanja o granicama slobode izražavanja i ulozi društvenih mreža u javnoj raspravi.
Na platformi X, takođe je otkriveno, kroz takozvane “Twitter fajlove,” da je američka vlada uticala na platformu kako bi cenzurisala određeni sadržaj. Ova otkrića potvrđuju da su vladine institucije bile aktivno uključene u zataškavanje informacija koje nisu odgovarale zvaničnoj verziji događaja.
YouTube, još jedna ogromna platforma, takođe je optužena za sistematsko brisanje sadržaja koji nije bio u skladu sa zvaničnim stavovima vlade. Videozapisi koji su predstavljali alternativna mišljenja o pandemiji ili vakcinaciji uklanjani su ili isključivani iz monetizacije, što je značajno ograničilo raspravu o tim važnim temama.
Vakcinacija protiv COVID-19 i skrivene nuspojave
Dok su vakcine u početku hvaljene kao izlaz iz pandemije, brojne studije sada pokazuju da nisu bile toliko efikasne kao što je prvobitno obećano. Nuspojave i značajne štete od vakcina često se prikrivaju ili umanjuju. Ovakav razvoj događaja baca uznemirujuće svetlo na način na koji se postupalo sa zdravstvenim informacijama tokom pandemije.
COVID-19: bolest sa specifičnim profilom rizika
Sve više se priznaje da je COVID-19 pretežno uticao na starije osobe i one sa osnovnim zdravstvenim problemima. Prosečna starost preminulih bila je oko 83 godine, što u velikoj meri odgovara tipičnoj starosnoj dobi u trenutku smrti, postavljajući pitanje da li su razmere pandemijskih mera bile opravdane. COVID-19 je u mnogim aspektima bio sličan teškoj gripi, ali značajno dramatizovan u medijskom predstavljanju i reakciji. Takođe je vredno pažnje kako su brojke o navodnim smrtima iskrivljene širom sveta.
Uloga medija i sistemska kontrola
Jedna od najvećih medijskih kuća u Švajcarskoj, Ringier, koja posluje u nekoliko zemalja, navodno je svojim novinarima dala izričite instrukcije da ne kritikuju vlade tokom COVID-19 krize. Ova instrukcija pokazuje koliko je bio snažan uticaj vlada na izveštavanje i koliko je malo prostora bilo za kritičke glasove.
Agenda 2030 i vizija potpune kontrole
Ovi procesi uklapaju se u širu sliku koja je ugrađena u takozvanu Agendu 2030. Ovu globalnu inicijativu, zvanično predstavljenu kao plan za promovisanje održivog razvoja, kritičari vide kao pokušaj uspostavljanja sveobuhvatne kontrole i nadzora nad stanovništvom.
Sve u svemu, pojavljuje se zabrinjavajuća slika: vlade, društvene mreže i tradicionalne medijske kuće blisko su sarađivale tokom pandemije kako bi zadržale kontrolu nad javnim mnjenjem. Ovaj savez nije služio samo za kontrolu informacija, već i za suzbijanje neslaganja i sprovođenje jedinstvene poruke. Sve je jasnije da ove mere nisu bile samo o zaštiti stanovništva, već o dugoročnoj implementaciji sveobuhvatne kontrole i praćenja u sklopu Agende 2030.
