Evo kako su nas decenijama lagali o hrani i „zdravom“ načinu ishrane
Većina Amerikanaca shvata da održavanje dobrog zdravlja i dugovečnosti zahteva uravnoteženu ishranu. Međutim, rasprostranjeni mitovi o hrani i konfliktni narativi često zamagljuju pejzaž ishrane.
Mnogi mitovi o hrani su vremenom razotkriveni. Ispod je 10 najčešćih zabluda koje nutricionisti iznose.
Mit br. 1: Svi ugljeni hidrati uzrokuju debljanje
Mnogi veruju da su ugljeni hidrati sami po sebi štetni jer je nezdrava hrana često prepuna njima. Međutim, ovo je previše pojednostavljen pogled. Na primer, i bombona i jabuka sadrže oko 25 grama ugljenih hidrata. Ipak, oni imaju veoma različite efekte na naše zdravlje. Jabuke se povezuju sa gubitkom težine, dok bombone doprinose debljanju.
„Mislim da ljudi imaju tendenciju da razmišljaju o ovome iz dvodimenzionalne, crno-bele perspektive, zbog čega toliko ljudi teško pronalazi ravnotežu sa ugljenim hidratima“, rekla je Džena Volpe, trener funkcionalne ishrane i holistički dijetetičar za Epoch Times.
Ugljeni hidrati nisu samo dozvoljeni, već su i neophodni za optimalno zdravlje, dodala je ona. Volpe naglašava da se na ćelijskom nivou naš mozak i većina drugih ćelija u telu oslanjaju na ugljene hidrate kao energiju. Nedovoljan unos ugljenih hidrata podstiče telo da razgradi rezerve masti i mišiće kako bi proizveo glukozu za mozak, što nije održivo dugoročno rešenje.
Kada je reč o konzumiranju ugljenih hidrata, najzdravije opcije su one koje proizvodi priroda: sveže voće i povrće, krompir i nerafinisana žitarica poput pirinča, ovsa i kinoe, kaže Volpe.
Mit broj 2: Sve kalorije su iste
Verovanje da su sve kalorije iste pojednostavljuje složenost hrane i ishrane.
„Postoje prazne kalorije i kalorije bogate hranljivim materijama, i mnogo gradacija između njih“, rekla je Seli Felon Morel, istraživač ishrane i autor popularne knjige o ishrani „Nurtioning Traditions“. Prazne kalorije daju malu nutritivnu vrednost, dok su kalorije bogate hranljivim materijama bogate vitaminima, mineralima i polifenolima.
Gustina hranljivih materija se odnosi na koncentraciju esencijalnih hranljivih materija u datoj hrani ili ishrani. Meri količinu korisnih hranljivih materija, kao što su vitamini, minerali, vlakna i proteini, u odnosu na ukupan sadržaj kalorija u hrani.
„Cilj je da se konzumira što je moguće više kalorija bogatih hranljivim materijama“, rekla je Morell.
Neke namirnice bogate hranljivim materijama uključuju meso, školjke, jaja, govedinu hranjenu travom, bobičasto voće, lisnato povrće, slatki krompir i mlečne proizvode kao što su mleko, sir, jogurt i puter.
Mit br. 3: biljno i nemasno mleko su zdravije od punomasnog mleka
Vekovima su ljudi konzumirali isključivo punomasno mleko. U raznim kulturama, od Kenije do Švajcarske, kajmak je bio na ceni. Međutim, u 20. veku, pod uticajem verovanja da su sve masti nezdrave, mlečna industrija je počela da uklanja kajmak i proizvodi nemasno mleko.
Ova promena u potrošnji mlečnih proizvoda dovela je do smanjenja esencijalnih hranljivih materija jer su vitamini A, D, E i K rastvorljivi u mastima, prema Morell. „Nemasno mleko vas iscrpljuje važnim hranljivim materijama“, dodala je ona. Stoga, Morell snažno podstiče pojedince da konzumiraju punomasne mlečne proizvode.
Pored toga, biljnom mleku nedostaje istorijski značaj i profil hranljivih sastojaka punomasnog mleka. „Punomasno mleko je takođe bogatije hranljivim materijama u poređenju sa mlekom na biljnoj bazi, što ga čini boljim, potpunijim izvorom ishrane za hranljive materije kao što su kalcijum i proteini“, rekla je Volpe.
Volpe je istakla da određeni brendovi zaslađenog biljnog mleka mogu da sadrže više šećera po porciji od slatkiša. Ljudima koji ne podnose mlečne proizvode preporučuje se konzumiranje punomasnog kokosovog mleka.
Post COVID stres! Pogledjte ovu ženu koja u 2023. godini nosi “svemirsku kacigu” kako bi se zaštitila od virusa (VIDEO)https://t.co/TrfwuWb702
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 4, 2023
Mit br. 4: Sve naše potrebe za ishranom možemo zadovoljiti preko biljaka
Iako biljke nude širok spektar hranljivih materija i zdravstvenih prednosti, one možda ne obezbeđuju sve esencijalne hranljive materije koje su našem telu potrebne. Na primer, vitamin B12, ključan za naše zdravlje, nije prirodno prisutan u biljnoj hrani. Slično tome, hranljive materije poput kreatina, vitamina D3 i karnozina prvenstveno se nalaze u životinjskim proizvodima.
Sa sve većom popularnošću veganske ishrane, među stručnjacima raste zabrinutost da pojedinci možda neće u potpunosti prepoznati potencijalne zdravstvene rizike povezane sa isključivanjem mesa i životinjskih proizvoda iz njihove ishrane. „Kao dijetetičar zabrinut zbog nedostataka hranljivih materija, snažno se zalažem za uključivanje mesa i druge hrane životinjskog porekla“, rekla je Dajana Rodžers, registrovani dijetetičar i autor bestselera.
Štaviše, uključivanjem životinjske hrane u našu ishranu dobijamo pristup kritičnim hranljivim materijama kao što su gvožđe, vitamin A i kalcijum, koji su takođe prisutni u biljkama. Međutim, vredi napomenuti da naša tela mogu efikasnije da koriste ove hranljive materije kada se dobijaju iz životinjskih izvora. Prema Rodžersu, biohemijski procesi uključeni u njihovu konverziju u upotrebljive hranljive materije su jednostavniji.
Mit br. 5: Biljna ulja su zdravija od životinjskih masti
Ideja da su biljna ulja zdravija od tradicionalnih životinjskih masti postala je popularna sredinom 20. veka, ali se sada smatra jednim od početnih mitova o ishrani koji su dobili značajnu pažnju.
Ova promocija biljnih ulja bila je zasnovana na hipotezi da su zasićene (životinjske) masti primarni uzrok srčanih bolesti, ali nedavna klinička ispitivanja sugerišu da ova hipoteza možda nije tačna. Iako biljna ulja mogu smanjiti holesterol u krvi, ona ne moraju nužno da smanje rizik od smrtnosti od koronarne bolesti srca.
Verovanje da su životinjske masti zdravije od biljnih ulja mnogima je i dalje teško da prihvate, posebno zato što istaknute zdravstvene agencije, uključujući aktuelne Smernice o ishrani za Amerikance, savetuju da se ne konzumiraju životinjske masti.
„Životinjske masti su neophodne za zdravlje i sreću“, rekla je Morell. Životinjske masti sadrže esencijalne hranljive materije kao što su buterna kiselina, glikosfingolipidi i rastvorljivi vitamini, koji su svi neophodni za održavanje dobrog zdravlja, dodala je ona.
S druge strane, biljna ulja su nedavno došla pod naučnu i nutritivnu kontrolu. Na primer, neki stručnjaci brinu da konzumiranje oksidanata iz zagrejanih biljnih ulja može predstavljati veći rizik od raka.
Mit broj 6: Konzumiranje crvenog mesa izaziva srčana oboljenja
U početku su istraživači pretpostavili potencijalnu vezu između crvenog mesa i srčanih bolesti. Međutim, nedavni dokazi ukazuju na veću mogućnost da crveno meso može doprineti razvoju kolorektalnog karcinoma.
Iako su neki izveštaji ukazali na povezanost između konzumiranja crvenog mesa i povećanog rizika od kolorektalnog karcinoma, važno je napomenuti da ovi nalazi pokazuju korelaciju, a ne uzročnost.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji jedu više crvenog mesa takođe imaju tendenciju da jedu više brze hrane od ljudi koji jedu manje crvenog mesa. Stoga se mora uzeti u obzir ovaj faktor pre nego što se crveno meso smatra kancerogenim.
Štaviše, crveno meso ne ispunjava sva tri kriterijuma da bi se klasifikovalo kao kancerogen. Nema dovoljno ubedljivih eksperimentalnih podataka koji bi dokazali da je konzumacija crvenog mesa direktno povezana sa rakom.
Suprotno podacima iz opservacija, koji mogu samo da uspostave povezanost, kliničko ispitivanje nije otkrilo direktnu vezu između konzumiranja crvenog mesa i povećanog rizika od ponovnog pojavljivanja kolorektalnog adenoma. Adenomi, iako benigni, mogu se pretvoriti u kancerozne tumore.
„Tradicionalna hrana bogata hranljivim sastojcima poput mesa nije ono što nas ubija“, rekao je Rodžers. „Logično gledano“, dodala je, „nema smisla kriviti najstariju hranu za najnovije bolesti.
Mit br. 7: Sve žitarice su inflamatorne
Poslednjih godina među stručnjacima za ishranu preovlađuje uverenje da žitarice mogu izazvati hroničnu upalu. Iako postoji nešto istine u ovoj ideji, ona ne pruža potpunu sliku, kaže Volpe.
„Proizvodi od žitarica napravljeni od visoko obrađenog brašna (poput obogaćenog, izbeljenog višenamenskog brašna) izgleda anegdotski imaju više proinflamatornog efekta na telo za određene ljude“, rekla je ona. „To može biti zato što prerađeno brašno može hraniti disbiotičke mikrobe u crevima – što može naknadno da izazove inflamatornu reakciju“, dodala je ona.
Inflamatorna reakcija se češće primećuje kod rafinisanih žitarica, koje su hibridizovane i lišene korisnih hranljivih materija.
Mit br. 8: Med je isto što i rafinisani šećer
Uprkos njihovim početnim sličnostima, opsežna istraživanja potvrđuju da se med značajno razlikuje od rafinisanog šećera. Na primer, rafinisani šećer remeti metabolizam, doprinosi povećanju telesne težine i potencijalno podstiče rast ćelija raka. Nasuprot tome, med poseduje izuzetna antiinflamatorna svojstva koja mogu da modulišu imuni sistem, pomognu varenje i potencijalno imaju efekte protiv raka.
Iako med ima visok sadržaj šećera, studije pokazuju da on možda neće uticati na nivo glukoze u krvi tako ozbiljno kao beli šećer i čak može imati antidijabetička svojstva. Istraživači veruju da različita jedinjenja meda doprinose njegovim divergentnim efektima na metabolizam šećera.
Istraživanje jasno razlikuje med od rafinisanog šećera. Međutim, prema Volpeovoj preporuci, osobe sa bolešću bubrega ili dijabetesom treba da tretiraju med slično kao i šećer. Preporučljivo je odabrati lokalni, nepasterizovani med, po mogućnosti sa oznakom „negrejani“.
Mit br. 9: Puter od kikirikija je bogat izvor proteina
Prodavci hrane često promovišu puter od kikirikija kao dobar izvor proteina, ali stručnjaci se ne slažu sa ovom tvrdnjom. Iako puter od kikirikija sadrži nešto proteina, ne smatra se sveobuhvatnim izvorom proteina.
Prema Morel i Rodžersu, najbolji izvori proteina obezbeđuju kompletan profil aminokiselina. To uključuje hranu poput mesa, jaja i mleka. Međutim, puteru od kikirikija nedostaju određene aminokiseline, što ga čini nepotpunim proteinom.
U idealnom slučaju, trebalo bi da damo prioritet životinjskim proteinima kako bismo osigurali da dobijamo optimalan odnos aminokiselina, savetuje Rodžers.
Mit broj 10: Prirodni ukusi su bezopasni
Kao četvrti najčešći sastojak u američkoj hrani, prirodni ukusi se nalaze u proizvodima od žitarica u kutijama do gazirane vode do proteinskih prahova. Oni se primenjuju u prehrambenim proizvodima kako bi se intenzivirao ukus. Izraz „prirodno“ označava ovaj sastojak kao bezopasan ili možda čak i koristan za nečije zdravlje.
U stvari, „prirodni ukusi“ označavaju više – ponekad i preko 100 – pojedinačnih sastojaka koji se koriste za formulisanje jedinstvene „prirodne arome“. U nekim slučajevima, sastojci koji se koriste za stvaranje prirodnih ukusa nisu čak ni prirodnog porekla i povezani su sa ozbiljnim zdravstvenim posledicama kao što su neurodegenerativne bolesti. Nažalost, potrošači su ostavljeni u mraku kada je u pitanju poznavanje tačnih sastojaka koji se koriste za sastavljanje prirodnih ukusa, s obzirom na to da prehrambene kompanije nisu obavezne da otkrivaju liste sastojaka.
Zbog dvosmislenosti prirodnih ukusa, neki stručnjaci za ishranu i zdravstvenu negu upozoravaju pojedince da ograniče potrošnju prirodnih ukusa i umesto toga konzumiraju hranu sa poznatim sastojcima.
