Evo koja zemlja stoji iza „Sporazuma o pandemiji“ koga treba da usvoji SZO
Pošto SZO juri ka usvajanju „Sporazuma o pandemiji“, kao i revizija njenih međunarodnih zdravstvenih propisa (IHR) koje neki upućeni posmatrači smatraju još važnijim, čini se da je dominantna teorija među protivnicima da će promene konsolidovati moć birokratije SZO, a samim tim i privatnih interesa koji ih navodno kontrolišu.
Ali, prima facie, teorija nema mnogo smisla. SZO je, na kraju krajeva, – kao, recimo, UN ili STO – međunarodna organizacija u kojoj se pregovara među državama članicama i one donose odluke. Privatni izvori mogu da doprinesu finansiranju koliko god žele, i to im može dati uticaj, ali im neće dati mesto za pregovaračkim stolom ili glasanje. Bez preciznog državnog sponzorstva, projekat poput Ugovora o pandemiji i srodnih revizija IHR-a ne bi mogao ni da se pokrene.
I, eto, ako se vratimo dovoljno daleko – pre nego što je retko ko ikada čuo izraz „sporazum o pandemiji“ – otkrivamo da je ugovor zaista imao državnog sponzora i da je, ne iznenađuje, država u pitanju ista država koja je, iako nepoznata široj javnosti, bila pokretačka snaga iza „pandemijskog odgovora” SZO na Covid-19: naime, Nemačka.
Tako, pozivajući se na tadašnjeg nemačkog ministra zdravlja Jensa Špana, naslov izveštaja nemačke DPA službe od 24. maja 2021. glasi: „Špan se zalaže za međunarodni sporazum: Kako SZO želi da spreči novu pandemiju“.
Ali članak se zapravo ne odnosi na to kako SZO želi da spreči buduću pandemiju, već radije o tome kako Nemačka želi da SZO spreči buduću pandemiju. Dakle, prateća reklama glasi: „Kako se katastrofa poput pandemije korone može sprečiti u budućnosti? Sa sporazumom UN, veruju Nemačka i druge zemlje. Na sastanku SZO žele da slome otpor drugih zemalja.
U članku se dalje govori o tome kako su Nemačka i njeni saveznici želeli da iskoriste godišnju skupštinu SZO, koja se te godine održavala na daljinu i koja je počela tog dana, kako bi „ispalili početni hitac za međunarodni sporazum o pandemiji“.
I tako bi se i dogodilo.
Do kraja godišnjeg događaja, nekoliko dana kasnije, tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel i pomalo otrcana grupa od dvadesetak drugih svetskih lidera objavili bi zajedničku izjavu u kojoj pozivaju na zaključenje sporazuma o pandemiji. Među potpisnicima su bile mnoge manje značajne ličnosti kao što su premijeri Fidžija i Trinidada i Tobaga, kao i šefovi međunarodnih organizacija – kao niko drugi do generalni direktor SZO Tedros – ali i nešto važnije ličnosti poput tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona i francuskog predsednika Emanuela Makrona.
„Države moraju da se obavežu na saradnju i implementaciju zajednički uspostavljenih pravila“, rekao je Špan za DPA. „Da ne bismo ostali na nivou želja“, nastavlja se u članku:
Planira se pravno obavezujući sporazum: ko god učestvuje mora ga se pridržavati. Trebalo bi da dođe do nekog oblika prinude: praktično samo odmetničke države bi tada mogle da priušte da ne sarađuju i morale bi da računaju na međunarodnu osudu.
Govoreći o privatnim nasuprot državnim interesima, do ovog trenutka, sredinom 2021. godine, Nemačka je uspela da preskoči Fondaciju Bila i Melinde Gejts i postane najveći finansijer SZO, skoro učetvorostručivši svoj doprinos preko noći u naporima finansiranja koji izveštaj DPA eksplicitno povezuje sa njenim željama da predvodi svet u prevenciji i odgovoru na pandemije. Doprinos Nemačke je tako dostigao skoro 1,15 milijardi dolara za period finansiranja 2020-21 (kao što se može videti ovde).
Svo dodatno finansiranje je, naravno, bilo dobrovoljno (procenjeni doprinos Nemačke kao države članice predstavljao je samo 5 odsto ukupnog), a skoro sve je bilo namenjeno upravo za budžet SZO za reagovanje na Covid-19. Kao i prethodnih godina, najveći deo sredstava Gejts fondacije je, naprotiv, i dalje bio posvećen iskorenjivanju dečije paralize. (Pogledajte dijagram toka ovde.)
Dakle, što je još važnije, ako je ukupan doprinos Nemačke budžetu SZO lako nadmašio doprinos Gejts fondacije, njen specifični doprinos budžetu za reagovanje na Covid-19 bio je manji od doprinosa Gejts fondacije. Grafikoni u nastavku generisani iz baze podataka SZO jasno ilustruju ovu činjenicu za 2020. godinu, pri čemu nemački doprinos od 425 miliona dolara prednjači u grupi sa velikom razlikom, a samo 15 miliona dolara Fondacije Gejts zaostaje čak i za Jemenom!
2021. Nemačka bi nastavila da vodi grupu, a Evropska komisija, pod bivšom nemačkom ministarkom odbrane Ursulom fon der Lajen, sada povećava svoju igru i završava na drugom mestu. Kombinovana obećanja Nemačke (406 miliona dolara) i Komisije (160 miliona dolara) predstavljala bi oko polovinu ukupnog budžeta SZO za odgovor na Covid-19. Doprinos Gejts fondacije bi pao na samo 10 miliona dolara. (Pogledajte bazu podataka SZO ovde, birajući „SPRP 2021“)
Štaviše, Nemačka nije samo masovno finansirala odgovor SZO na Covid-19. Takođe je bila jedinstveno dobro pozicionirana unutar organizacije da utiče na razvoj Ugovora o pandemiji i reviziji Međunarodnih zdravstvenih propisa.
Tako se u izveštaju DPA navodi da je „stručna komisija SZO na čelu sa Lotarom Vilerom, šefom Instituta Robert Koh“, preporučila brzo slanje „kriznih timova“ u područje „izbijanja pandemije“. Ova procedura je pretpostavljena da bude „usidrena u ugovoru“, odnosno da bude obavezna da li zemlja želi da primi takve „krizne timove“ ili ne.
Komisija koju vodi Lothar Vieler, šef Instituta Robert Koch? Institut Robert Koch (RKI) nije niko drugi do nemački organ za javno zdravlje. Vilerovo rukovođenje takvom komisijom je kao kada bi Rošel Valenski vodila ekspertsku komisiju SZO dok bi i dalje bila na čelu CDC-a ili bi, recimo, Entoni Fauči vodio komisiju stručnjaka SZO dok bi još uvek bio na čelu NIAID-a.
Viler, koji je od tada podneo ostavku sa svoju poziciju šefa RKI-a, predsedavao je SZO-ovim ‘Komitetom za pregled funkcionisanja međunarodnih zdravstvenih propisa tokom odgovora na COVID-19’, koji je nesumnjivo odigrao ključnu ulogu u razvoju predloženih revizija IHR. Ovo je možda komisija na koju se odnosi izveštaj DPA.
Viler je takođe dugogodišnji šampion takozvanog pristupa „jednog zdravlja“, koji se fokusira na „zoonoze“ ili životinjsko poreklo ljudskih bolesti, što je u samom srcu predloženog sporazuma o pandemiji. (Pogledajte „nulti nacrt“ ovde i knjigu koju je uredio Viler ovde.) Viler je veterinar, inače.
Kao dodatni dokaz nemačke posvećenosti „prevenciji pandemije“, izveštaj DPA takođe ukazuje na grant nemačke vlade od 30 miliona evra SZO za stvaranje „centra za rano upozoravanje na pandemiju“ u Berlinu. 30 miliona evra bi postalo 100 miliona dolara, a „sistem ranog upozorenja“ bi postao centar za obaveštajne podatke o pandemiji i epidemiji, koji je inaugurisan u Berlinu – samo tri meseca kasnije! – 1. septembra 2021. od strane kancelarke Merkel i generalnog direktora SZO Tedrosa.
Iako se čvorište obično opisuje kao centar SZO, ono se u stvari vodi kao punopravno partnerstvo između SZO i nikog drugog do nemačkog organa za javno zdravlje, RKI. Tog istog 1. septembra 2021. Viler i Tedros su obeležili stvaranje partnerstva slavljeničkim udarcem laktom, kao što se može videti na donjoj slici preuzetoj iz RKI tvita.
1/3 One year ago today, @DrTedros @WHO came to #RKI to sign a Memorandum of Understanding with @mikrowie. We are founding partner of the #WHOPandemicHub #Berlin. @BMG_Bund supports to strengthen global pandemic readiness.
➡️https://t.co/jcHQq9h0tl pic.twitter.com/iDwOdftiU8
— Robert Koch-Institut (@rki_de) September 1, 2022
