EVO ZAŠTO SE IZBEGLICE I MIGRANTI NE VAKCINIŠU! FARMAKO KUĆE SE PLAŽE TUŽBI ZBOG NUSPOJAVA!
Desetinama miliona izbeglica može biti uskraćena vakcinacija protiv Covid-a, jer veliki proizvođači brinu o pravnim posledicama mogućih neželjenih efekata, a samo 7% ljudi u zemljama sa niskim prihodima je primilo dozu. (Rojters)
Mnoge farmaceutske kompanije su tražile pravnu zaštitu od vlada, ali tamo gde građani nisu obuhvaćeni programom vakcinacije njihove zemlje, nema je, a isporučene su minimalne doze.
Procenjuje se da je 167 miliona ljudi u opasnosti da bude isključeno na ovaj način, a više od 40 zemalja još uvek nije spremno da pokrije osiguaranje izbeglica u ovim programima vakcinacije, a samo tri kineske kompanije – SinoVac Biotech, Sinopharm Group i Clover – spremne su da preuzmu zakonske odgovornosti.
Skoro dve godine nakon pandemije koja je već ubila više od 5 miliona ljudi, samo oko 7% ljudi u zemljama sa niskim prihodima primilo je dozu. Isporuke vakcina širom sveta odložene su zbog proizvodnih problema, gomilanje postoji u bogatim zemljama, a i ograničenje izvoza i birokratija. Mnogi programi su takođe bili otežani zbog neodlučnosti javnosti.
Pravni problemi predstavljaju dodatnu prepreku za službenike javnog zdravlja koji se bore protiv koronavirusa – čak i kako zvaničnici kažu da nevakcinisani ljudi nude idealno okruženje da on mutira u nove varijante koje ugrožavaju teško stečeni imunitet širom sveta. Mnogi proizvođači vakcina protiv COVID-19 zahtevaju da ih zemlje obeštete za sve neželjene efekte koje su pojedinci pretrpeli kao rezultat vakcina, kažu Ujedinjene nacije.
Tamo gde vlade nemaju kontrolu, to nije moguće.
Za izbeglice, migrante i tražioce azila, kao i ljude pogođene prirodnim katastrofama ili drugim događajima koji ih stavljaju van domašaja vladine pomoći, globalni program poznat kao COVAX stvorio je humanitarni bafer – rezervu u poslednjem slučaju kojima upravljaju humanitarne grupe. Gavi, savez za vakcine, je javno-privatno partnerstvo osnovano 2000. godine za promociju vakcinacije širom sveta.
Ali taj bafer nema nikakav mehanizam da ponudi kompenzaciju. Gavi, koji upravlja COVAX-om sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), kaže da tamo gde oni koji se prijavljuju za doze, uglavnom nevladine organizacije, ne mogu da snose pravni rizik, isporuke iz te zalihe mogu da se izvrše samo ako proizvođači vakcina prihvate odgovornost.
NOVAK POBEDIO VAKCINALNU DIKTATURU AUSTRALIJE! MERE SE PRILAGOĐAVAJU ZBOG NJEGA
https://t.co/7hx37cRg6L— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 17, 2021
Kompanije koje su spremne da to učine u ovim okolnostima obezbeđuju samo manji deo vakcina iz programa, kažu ljudi upoznati sa materijom i dokumentima, koje je osoblje Gavija napisalo za sastanak odbora koji je bio krajem novembra.
Više od dve trećine doza COVAX-a dolazi od kompanije Pfizer Inc. (PFE.N) i njenog partnera BioNTech SE (22UAy.DE), AstraZeneca PLC (AZN.L) i Moderna Inc. (MRNA.O), kaže Gavi. Moderna je odbila da komentariše. AstraZeneca i Pfizer su rekli da su u razgovorima sa Gavijem, ali su odbili da komentarišu dalje. Sve tri kompanije su izjavile da su posvećene tome da doze budu dostupne siromašnijim zemljama po relativno niskim cenama. Pfizer je rekao da direktno sarađuje sa vladama u Jordanu i Libanu na doniranju doza za izbeglice.
Uglavnom zbog pravnih zabrinutosti, manje od 2 miliona doza je do sada poslato, kaže Gavi. Oko 167 miliona ljudi rizikuje da bude isključeno iz nacionalnih programa, prema podacima Ujedinjenih nacija navedenim u dokumentima.
Ukoliko sve firme ne prihvate zakonsku odgovornost, „pristup vakcinama za neke populacije će ostati izazov“, kaže se u dokumentima Gavija, dodajući da će nove krize generisati dodatnu potražnju za pokrivanjem raseljene populacije.
Nespremnost proizvođača vakcina da preuzmu pravne rizike je „glavna prepreka“ u pokušajima da se obezbede vakcine za izbeglice, rekao je portparol Gavija za Rojters. Gavi nije komentarisao detalje u dokumentima, ali je rekao da su prijave za vakcine poverljive dok se doze ne isporuče. U septembru je Gavijev izvršni direktor Set Berkli tvitovao apel proizvođačima lekova da se odreknu svojih zahteva za pravnu neodgovornost.
„Ovo bi onda moglo dovesti do povećanog broja sudskih sporova… tokom kojih bi sigurnost i efikasnost vakcine bili javno dovedeni u pitanje“, navodi se u izjavi Rojtersu. To bi moglo dovesti do povećanog oklevanja u vezi sa vakcinom i sporijeg oporavka od pandemije, navodi se u saopštenju.
Za sada postoje oskudne informacije o sudskim sporovima za vakcinu protiv COVID-a, ali tvrdnje u vezi sa programima vansudskih kompenzacija jedna su mera rizika. Program u Sjedinjenim Državama do sada nije ništa isplatio, pokazuju javni podaci; SZO nije postavila ni jedan podatak za zemlje sa nižim prihodima, saopštila je SZO. U Evropi je dodeljeno nekoliko kompenzacija sa neotkrivenim iznosima novca, pokazuju zvanični podaci iz Danske, Nemačke, Norveške i Švajcarske.
U normalnim okolnostima, proizvođači lekova kupuju osiguranje da pokriju odgovornost za potencijalne štetne efekte vakcina. Ali Kovid ih je naterao da razviju lekove tako brzo da se neki neželjeni efekti – na primer, retko stanje zgrušavanja krvi kod nekih od onih koji su uzimali AstraZeneka vakcinu – pojavljuju dok injekcije se i dalje daju ljudima.
Mnoge vlade i međunarodne agencije uspostavile su šeme obeštećenja kako bi nadoknadile troškove žrtvama i izbegle dugotrajne sudske sporove. Zakon o vanrednim situacijama na koji se pozvala američka vlada obezbeđuje pravni imunitet farmaceutskim kompanijama za neželjene efekte njihovih vakcina protiv COVID-19 koje se koriste u zemlji. Jedini izuzetak su primeri „namerne loše prakse“.
Za farmaceutske kompanije, prihvatanje potencijalne odgovornosti je u suprotnosti sa standardnom praksom.
„Proizvođači vakcina pokušavaju da minimiziraju pravne rizike u skoro svakom okruženju“, rekao je Džon T. Monahan, profesor na Univerzitetu Džordžtaun. „Zlatni standard je potpuni imunitet od tužbi. Ako prihvate izuzetak, može postati teže postići taj cilj“.
