Ekonomija Evrope stagnirala je krajem prošle godine, dok je Nemačka, zabeležila drugu uzastopnu godinu pada proizvodnje, saopštili su zvaničnici u četvrtak.
Prema podacima Eurostat-a, bruto domaći proizvod (BDP) u evrozoni, koja obuhvata 20 zemalja, nije beležio rast u poslednjem kvartalu 2024. godine, ostavši na nuli.
Privredni rast usporio je sa 0,4% u trećem kvartalu, jer su poslovni subjekti bili uznemireni mogućim poremećajima u trgovini nakon dolaska nove administracije američkog predsednika Donalda Trampa. Potrošači su ostali oprezni u trošenju, uprkos tome što je inflacija pala sa vrhunca od 10,6% u oktobru 2022. godine.
Nemačka pod pritiskom: Druga godina recesije
Nemačka, najveća ekonomija Evrope, suočava se s brojnim izazovima, uključujući gubitak jeftine energije iz Rusije, složenu birokratiju i političku paralizu u Berlinu. Nemačka ekonomija se smanjila za 0,2% u četvrtom kvartalu, a za celu 2024. godinu pad je takođe iznosio 0,2%, što je druga uzastopna godina negativnog rasta.
Prognoze za 2025. godinu nisu optimistične. Vlada je u sredu smanjila procenu rasta na 0,3%, sa ranije predviđenih 1,1%.
Politička nestabilnost koči vodeće ekonomije Evrope
Nemačka i Francuska, ključne evropske ekonomije, pogođene su političkim previranjima, što stvara nesigurnost za preduzeća i potrošače.
U Nemačkoj bi konfuzija mogla biti razrešena nakon parlamentarnih izbora 23. februara, koji slede nakon raspada koalicije kancelara Olafa Šolca, usled meseci svađa o ekonomskim reformama.
Francuska, međutim, verovatno neće brzo prevazići političku paralizu, budući da je parlament duboko podeljen, a novi izbori ne mogu biti održani pre jula. Sukobi političkih snaga oko rešavanja velikog budžetskog deficita dodatno pogoršavaju situaciju.
Uticaj američke politike i tržišta električnih automobila
Izbor američkog predsednika Donalda Trampa i njegova politika povećanja carina mogla bi dodatno ugroziti izvozno orijentisanu evropsku ekonomiju. Smanjena potražnja za električnim vozilima, zajedno s ukidanjem subvencija za kupovinu EV u Nemačkoj, takođe je negativno uticala na dobavljače auto-delova.
Evropska centralna banka (ECB) pred izazovima
Očekuje se da će ECB smanjiti ključnu kamatnu stopu u četvrtak, što bi moglo podstaći rast. Međutim, ova mera nosi rizik po inflaciju, koja je u decembru dostigla 2,4% zbog rasta cena energije.
Prema ekonomistima iz Oxford Economics-a, potrošači su zabrinuti zbog cena, što dodatno utiče na njihovu štedljivost.
Neizvesnost oko buduće inflacije – bilo zbog pretnji carinama iz SAD-a, bilo zbog aktuelnih povećanja cena – stvara dodatne prepreke za privatnu potrošnju.
