Европска унија и Канада направиле су значајан корак ка успостављању заједничке дигиталне инфраструктуре, након што су договориле повезивање система дигиталног идентитета, вештачке интелигенције и управљања информацијама.
Нови споразуми, који су потписани без шире медијске пажње, укључују меморандуме о сарадњи у области дигиталних акредитива и вештачке интелигенције, чиме се отвара пут ка усклађивању технолошких стандарда и управљању подацима између Канаде и Европске уније.
Прекогранични дигитални идентитети
Споразум о дигиталним акредитивима предвиђа заједничко тестирање и развој тзв. „дигиталних новчаника“, који омогућавају грађанима да користе званично верификоване дигиталне идентитете у различитим јавним и приватним системима.
Ови системи представљају основу за међународно признате дигиталне идентификације. Европска унија већ ради на увођењу Европског дигиталног идентитета (EUDI), док Канада паралелно развија сопствени систем кроз национални оквир поверења. Нови договор сугерише да ће ти системи бити међусобно усклађени.
Вештачка интелигенција и размена података
Други део споразума односи се на сарадњу у области вештачке интелигенције. Предвиђено је формирање заједничких „простора података“ у којима би институције и организације делиле податке ради развоја напредних система вештачке интелигенције.
Иако се овај модел представља као средство за иновације и опште добро, он истовремено подразумева проширену размену података преко националних граница, што отвара питања о приватности, надзору и контроли информација.
Управљање информацијама и наративима
Посебан део споразума односи се на „јачање интегритета информација“. У документима се помиње потреба за борбом против „дезинформација“ и подршка медијским иницијативама које промовишу „поуздане информације“.
Критичари упозоравају да се под овим оквиром може крити управљање јавним наративима, а не само борба против лажних вести. Термини попут „информациони интегритет“ све чешће се користе као основ за централизовано регулисање јавног дискурса.
Сличан приступ је већ присутан у документима Уједињених нација, где се „дезинформације“ третирају као глобална претња, а државама се препоручује координисано деловање у контроли информационог простора.
Шта ово значи у пракси
Партнерство ЕУ и Канаде означава корак ка:
• глобално усклађеним дигиталним идентитетима
• заједничком управљању подацима и вештачком интелигенцијом
• државно подржаним медијским и информационим структурама
• ширем оквиру за контролу протока информација
Иако званичници ове иницијативе представљају као неопходне за безбедност и технолошки напредак, критичари упозоравају да оне могу довести до смањења приватности, слободе говора и аутономије грађана.
Према доступним информацијама, ови процеси се спроводе постепено и без шире јавне расправе, што код дела јавности изазива забринутост у погледу будућности дигиталних права и личних слобода.
Нулта Тачка/Медији
