Evropa bi mogla da ostane bez goriva za avione u roku od nekoliko nedelja ako se poremećaji u snabdevanju naftom nastave zbog rata sa Iranom, upozorio je šef Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
U intervjuu za Associated Press u četvrtak, izvršni direktor IEA, Fatih Birol, upozorio je na dalekosežne globalne posledice onoga što je nazvao „najvećom energetskom krizom sa kojom smo se ikada suočili“, izazvanom prekidima u snabdevanju naftom, gasom i drugim ključnim resursima koji prolaze kroz Ormuski moreuz.
Američko-izraelska kampanja bombardovanja navela je Iran da zatvori ovu ključnu rutu, kojom prolazi oko 20 odsto svetske nafte, za „neprijateljske brodove“, što je izazvalo kolaps lanaca snabdevanja. Predsednik SAD Donald Tramp u nedelju je proglasio blokadu moreuza nakon neuspelih pregovora sa Teheranom, što je primoralo tankere da se vrate i gurnulo cenu nafte ponovo ka 100 dolara po barelu.
Tankeri sa gorivom ne mogu da stignu do evropskih luka, dok su održive alternativne rute ograničene, rekao je Birol.
Prema njegovim rečima, Evropa ima „možda još šest nedelja“ zaliha avionskog goriva, a ukoliko se Ormuski moreuz ne otvori, „uskoro ćemo slušati vesti“ o otkazivanju letova zbog nestašica.
Birol je situaciju opisao kao „kritičnu tačku“, upozorivši da će posledice po globalni rast i inflaciju biti sve teže što poremećaji duže traju. To znači „više cene goriva, više cene gasa, više cene struje“, naveo je.
Zapadna Evropa se smatra najvećim gubitnikom blokade Ormuskog moreuza zbog velike zavisnosti od bliskoistočne nafte nakon uvođenja sankcija Rusiji.
Politiko je ranije ovog meseca izvestio da je londonski aerodrom Hitrou već zabeležio otkazivanja letova povezana sa rastom cena avionskog goriva, dok je skandinavska aviokompanija SAS navodno ukinula oko 1.000 letova. Manje britanske regionalne kompanije Skajbas i Orinji takođe su smanjile broj letova, jer su cene goriva skočile oko 120 odsto na godišnjem nivou, dok je Er Frans podigao cene karata na dugim linijama.
Prema pisanju lista Korijere dela Sera, pojedine zemlje EU imaju rezerve avionskog goriva za samo osam do deset dana.
Moskva je signalizirala da je spremna da popuni svaki manjak u snabdevanju naftom kako bi ublažila nestašice izazvane sukobom na Bliskom istoku. Ranije ove nedelje Indonezija je obezbedila sporazum o uvozu ruske sirove nafte i tečnog naftnog gasa, dok su Filipini preuzeli prvi teret ruske nafte posle pet godina nakon proglašenja energetske vanredne situacije. Vijetnam je potpisao nove sporazume o saradnji u oblasti nafte i gasa sa Moskvom, a Tajland je takođe izrazio interesovanje za ruske isporuke, čime se dodatno potvrđuje rastuća uloga Rusije kao ključnog snabdevača tokom krize.
Nulta Tačka/RT
