EVROPA JE IZGUBILA ENERGETSKI RAT: Ostaje im samo da se nadaju Putinovoj dobroj volji
Posle decenije finansijske štednje, da li je Evropa sada na ivici novog doba energetske štednje?
Grad Hanover je nedavno uveo stroga pravila za uštedu energije koja uključuju isključivanje tople vode u javnim zgradama, bazenima, sportskim halama i teretanama, zabranu mobilnih klima-uređaja, grejača ili radijatora, gašenje javnih fontana i prestanak osvetljenja velikih zgrade kao što je gradska kuća noću.
U međuvremenu, nekoliko zemalja širom Evrope razmatra prigušivanje ili gašenje javnog svetla , pa čak i usvajanje „policijskog časa“ sa ranim zatvaranjem preduzeća i javnih kancelarija. Razmatraju se i drastičnije mere — uključujući racionalizaciju gasa za energetski intenzivne industrije kao što su čelik i poljoprivreda.
Ove mere su deo plana za smanjenje potražnje za gasom u celoj EU , zlokobnog naslova Sačuvaj gas za sigurnu zimu , kako bi se smanjila upotreba gasa u Evropi za 15% do sledećeg proleća. Među predlozima je i odredba da zvaničnici u Briselu izriču novčane kazne za nepoštovanje ako odluče da kriza opasno eskalira.
Sve ovo dolazi usred sve većeg straha da bi sve manje zaliha ruskog gasa moglo gurnuti Evropu u energetsku krizu ove zime. Sveukupno gledano, izvoz ruskog gasa u EU je na oko trećini prošlogodišnjeg nivoa, koji u stalnom opadanju od početka vojne operacije u Ukrajini. Dok nekoliko evropskih zemalja smanjuje uvoz ruskog gasa, sama Rusija smanjuje dotok gasa u Evropu kroz Severni tok 1, najveći gasovod na kontinentu, navodeći uglavnom tehničke probleme. Upravo pre neki dan, pozivajući se na popravku opreme, Rusija je najavila još jedno smanjenje količine prirodnog gasa koji protiče Severnim tokom 1, koji sada radi sa samo 20 odsto kapaciteta .
Ovo je dovelo do porasta spot cena prirodnog gasa na nivoe koji nisu viđeni od početka marta; sada su skoro 10 puta veće nego pre dve godine. U većini zemalja, cene električne energije su porasle u skladu sa tim . Rastuće cene energije već podstiču rekordnu inflaciju — trenutno blizu 9% i raste u EU — smanjujući potrošačku moć ljudi, gurajući hiljade ljudi u siromaštvo i stavljajući ogroman teret na industriju.
Ovo posebno važi za Nemačku, koja je skoro u potpunosti zavisna od uvoza ruskog gasa. Zaista, industrijska proizvodnja u zemlji opada više od tri meseca. Zapanjujuće, 16% industrijskih nemačkih kompanija smanjilo je proizvodnju ili delimično obustavilo svoje aktivnosti zbog rasta cena energenata. Ovo pomaže da se objasni zašto je prošlog meseca Nemačka postala prva zemlja koja je podigla svoje upozorenje o snabdevanju gasom na „nivo uzbune“ .
Kombinovani efekat rasta cena, zaostajanja u potražnji i pad proizvodnje i investicija već uzrokuje zaustavljanje ekonomskog rasta na kontinentu. Dok institucije poput Evropske komisije i MMF- a , uprkos značajnim revizijama naniže, i dalje predviđaju da će realni BDP u EU ove godine biti oko 2,5%, nekoliko analitičara čak i ova daleko od ružičastih predviđanja smatra previše optimističnim. Carsten Brzeski, glavni ekonomista evrozone u ING banci, na primer, predviđa recesiju na kraju godine jer visoke cene smanjuju kupovnu moć.
Da stvar bude još gora, nedavna odluka ECB da poveća kamatne stope će učiniti malo ili ništa na suzbijanju inflacije uzrokovane faktorima na strani ponude, ali će gotovo sigurno dodatno smanjiti ekonomsku aktivnost, otežavajući državama da mobilišu resurse potrebne za ublažavanje efekata. energetske krize. A što se tiče nedavno pokrenutog Instrumenta za zaštitu prenosa (TPI) ECB-a , koji ima za cilj da pomogne zemljama u finansijskim problemima, on može biti aktiviran samo za one zemlje za koje se proceni da su „fiskalno održive“ ( sporan koncept sam po sebi), iako je trenutna polikriza neizbežno će dovesti do opterećenja javnih finansija evropskih zemalja.
Štaviše, iako je u EU razumno — već jednom! — predloženo da fiskalna pravila EU budu suspendovana još godinu dana, nekoliko zemalja, na čelu sa Nemačkom, najavilo je nameru da ponovo prihvate mere štednje. „Za Nemačku je jasno: nećemo koristiti opštu klauzulu o povlačenju, rekao je nemački ministar finansija Kristijan Lindner, tvrdeći da sada prioritet mora biti borba protiv inflacije. „Vratićemo se na kočnicu duga. Moramo da zaustavimo zavisnost od sve većeg zaduživanja.” Za ovo, dodao je, „moramo izaći iz naše ekspanzivne fiskalne politike, i iz dugova, kako bi centralna banka imala prostora da se bori protiv inflacije svojim sredstvima“.
Drugim rečima, čini se da Nemačka namerava da ponovo gurne kontinent još dublje u recesiju kroz potpuno samoporažavajuće mere štednje, baš kao što je to učinila posle finansijske krize. Evropa već ide ka stagflatornom scenariju — situaciji u kojoj je visoka inflacija povezana sa niskim ili negativnim rastom. Štednja bi jednostavno pogoršala lošu situaciju.
Međutim, ako je sada loše, podrazumeva se da bi dalje smanjenje tokova ruskog gasa, koji i dalje čine 40% uvoza gasa u EU imalo krajnje katastrofalne posledice, posebno se to desi tokom zime, kada je potražnja za gasom najveća. Energija je, na kraju krajeva, bukvalno žila kucavica ekonomije. To je ono što održava naše kuće osvetljenim i toplim (ili hladnim), a naše automobile, industrije, supermarkete i elektronske uređaje da rade. Bez toga, civilizacija bukvalno staje.
Zbog toga, ako evropske zalihe energije ne budu u stanju da zadovolje potražnju, posledice bi bile gotovo nezamislive : fabrike bi bile prinuđene da se zatvore, radnici bi bili otpušteni, a domaćinstva bila primorana da ograniče korišćenje struje i grejanja na određene sate. To bi bilo ništa drugo do slom društva. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok nedavno je priznala da bi nestašica prirodnog gasa ove zime „mogla izazvati narodne pobune“. Razmislite o neredima, pljački, vanrednom stanju, možda čak i srušenim vladama.
U pokušaju da spreči ovaj scenario sudnjeg dana, EU je usvojila propis koji predviđa da podzemna skladišta gasa na teritoriji država članica moraju biti popunjena do najmanje 80% kapaciteta do kraja oktobra ( trenutno je na 67% ). To, međutim, zavisi od stabilnih tokova u narednim mesecima. Štaviše, čak i ako se postigne cilj od 80 odsto, to još uvek ne bi bilo dovoljno da zemlje prežive celu zimu bez kontinuiranih isporuka gasa.
Štaviše, nivoi skladištenja i kapaciteti skladištenja uveliko variraju u EU. Neke zemlje, poput Španije, Portugala, Bugarske i Hrvatske, do decembra bi se ispraznile čak i u punom kapacitetu (dok druge ozbiljno zaostaju u punjenju rezervoara). Nemačka je i dalje najizloženija. Uprkos tome što ima daleko najveće rezervoare za skladištenje u Evropi, potražnja za gasom je jednako velika i rezervoari imaju samo 108 dana potrošnje — puni rezervoari bi presušili 16. februara i trenutno su puni samo 67%, koji bi se ispraznili u decembra ako bi Rusija sutra isključila gas.
Sve u svemu, malo je verovatno da će Evropa preživeti potpuno isključenje ruskog gasa. Dok su neke zemlje uspešno uspele da delimično zamene uvoz ruskog gasa alternativnim, iako skupljim izvorima gasa — kao što je tečni prirodni gas ili LNG — druge zemlje ali pre svega Nemačka, ostaju u velikoj meri zavisne od ruskog uvoza.
Tako da na kraju svih krajeva Evropljani nemaju drugog izbora osim da se nadaju Putinovoj dobroj volji ako žele da prežive zimu.
Odgovornost pada direktno na ramena evropskih lidera ne na Putina jer Putin nije uveo sankcije EU već je EU uvela sankcije Rusiji.
Stavljajući na stranu činjenicu da se vođenje „totalnog ekonomskog i finansijskog rata“ protiv nuklearno naoružane regionalne sile koja deli granice sa Evropom na više od 2.000 kilometara teško može smatrati razumnim potezom, bilo je očigledno da odsecanje Evrope od Rusije će ekonomski naštetiti prvima mnogo više nego drugom, s obzirom na zavisnost Evrope od ruskog gasa. Zaista, Evropski lideri su to indirektno priznali kada su isključili ruski izvoz nafte i gasa iz režima sankcija. Ima nečeg patološki infantilnog u ponašanju evropskih lidera: oni uživaju da se šepure po svetskoj sceni i drže grandiozne govore o „demokratija koja se suprotstavlja autokratiji “, a ipak izgleda da nisu svesni posledica svojih reči u stvarnom svetu.
Pitanje ruskog snabdevanja je savršen primer. Na početku sukoba, EU, koja je pre rata dobijala oko 40% svog gasa iz Rusije, objavila je nameru da smanji uvoz tog gasa za dve trećine do kraja godine i da u potpunosti ukine ruski gas do 2027. Zaista, poslednjih šest meseci evropski lideri su se hvalili kako su „ udarili Putina tamo gde ga najviše boli “. Pa ipak danas kukaju zbog inflacije i rasta cena — šta su mislili da će se dogoditi? — i bili su obuzeti panikom i moralnim gnevom kada je Gasprom najavio da će smanjiti svoje tokove gasa ka Evropi.
Evropljani su započeli ovu igru. Ili su možda mislili da mogu da se upuste u jednostrani energetski rat sa Rusijom, svojim tempom i uslovima (zbog čega su isključili izvoz ruske nafte i gasa iz režima sankcija), a da im druga strana ne uzvrati neki hitac. Da stvar bude još grotesknija, ne samo da „gasni rat“ nije oslabio Rusiju – čini se da ju je zapravo ojačao , pomažući Rusiji da masovno poveća priliv stranih rezervi zahvaljujući rastućim cenama energije.
