Evropa plaća milione za sopstvene okove slobode govora!
Po prvi put na videlo izlaze detalji o tome kako Evropska komisija finansira nevladine organizacije i grupe civilnog društva koje se poklapaju s njenom političkom agendom. Ova strategija, podržana milionima evra, posebno je usmerena na osetljive teme poput govora mržnje na internetu i rodne ideologije.
Portal European Conservative došao je do dokumenata koji potvrđuju da je Evropska komisija objavila tender vredan 4,4 miliona evra za „podršku, sprečavanje i suzbijanje ilegalnog govora mržnje, posebno na internetu.“ Ovim projektom nastoji se ojačati „Kodeks ponašanja o govoru mržnje“, koji podrazumeva dogovor s digitalnim platformama o uklanjanju sadržaja koji se smatra problematičnim.
Iako se kao zvaničan cilj navodi zaštita osnovnih prava i sprečavanje društvenih sukoba, pravi domet ove inicijative izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg narušavanja slobode govora i demokratske debate u Evropi.
Tajna baza podataka i selektivno targetiranje
Prema objavljenom tenderu, od odabranih organizacija se zahteva da uspostave i vode „Evropski centar znanja o govoru mržnje“, koji će sadržati centralizovanu bazu podataka o prijavljenim slučajevima. Ovoj bazi će pristup imati samo odabrana mreža nevladinih organizacija koje će nadgledati i prijavljivati sadržaj tehnološkim kompanijama koje se pridržavaju Kodeksa EU.
U dokumentu se navodi da će se sadržaj kategorizovati prema različitim kriterijumima, uključujući antisemitizam, ksenofobiju, islamofobiju, mržnju prema LGBTIQ osobama i mizoginiju.
Međutim, mržnja prema hrišćanima – iako je hrišćanstvo dominantna religija na kontinentu i najprogonjenija vera u svetu – nije ni spomenuta!
Pored toga, nevladine organizacije koje učestvuju u ovom projektu zapravo nisu nezavisne, jer ih finansira i bira sama Evropska komisija. Njihova neutralnost i kredibilitet stoga su ozbiljno dovedeni u pitanje. Komisija jasno navodi da svaka organizacija koja želi da učestvuje mora striktno slediti „osnovne vrednosti i prava koje definiše sama Komisija“, što automatski isključuje pluralizam mišljenja i kritički pristup.
Evropska agenda protiv slobode govora
U okviru ovog plana predviđeno je i održavanje konferencija i obuka u ključnim evropskim gradovima poput Brisela, Dablina, Pariza, Rima i Budimpešte. U Dablinu će se svake godine održavati veliki skup povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje, na kojem će učestvovati predstavnici tehnoloških platformi i organizacija finansiranih od strane Komisije.
Zvanično, cilj je „jačanje nacionalnih kapaciteta za procesuiranje zločina iz mržnje,“ ali je jasno da se ovim može nametnuti politički obojen narativ iz Brisela, čime bi se narušila nacionalna suverenost država članica.
Ova strategija upotpunjena je i aktivnostima Saveta Evrope, koji je pokrenuo zaseban tender vredan 4,5 miliona evra za promociju rodne ideologije, uključujući konsultacije o „seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu i rodnom izražavanju (SOGIESC).“
Cenzura u ime „demokratije“
Zajedničko delovanje evropskih institucija otkriva zabrinjavajući obrazac: ne samo da finansiraju inicijative koje se uklapaju u njihovu ideološku matricu, već i stvaraju posebne strukture poput „Štita demokratije“, koje se predstavljaju kao zaštita od spoljnog mešanja, dok u praksi služe za cenzurisanje nepoželjnih stavova i kontrolu političkih debata unutar država.
Ovakav sistem ozbiljno ugrožava demokratski pluralizam u Evropi. EU sada direktno odlučuje šta se može smatrati prihvatljivim govorom, a šta treba cenzurisati, pritom koristeći nevladine organizacije da bi svojim odlukama dala privid demokratskog legitimiteta.
Pravni stručnjaci iz organizacije Alliance Defending Freedom upozoravaju:
„Demokratija je nemoguća bez slobode govora. Ideja da se demokratija ‘štiti’ tako što se uništava sloboda izražavanja potpuno je kontradiktorna. Evropa mora prestati da nameće cenzuru pod maskom borbe za ljudska prava, jer svako gušenje slobode govora ovde može imati globalne posledice.“
Evropska unija ide u suprotnom pravcu, stvarajući sve veću tenziju između Zapada i temeljnih ljudskih prava.
U suštini, ono što je trebalo biti transparentna inicijativa za zaštitu osnovnih sloboda pretvorilo se u prikrivenu operaciju nametanja ideološke kontrole i cenzure.
