Evropa se suočava sa „najgorom energetskom krizom u istoriji“, upozorio je ruski izaslanik Kiril Dmitriev, opisujući situaciju kao „izazvanu“. On je više puta optužio odluku EU da prekine uvoz ruske energije kao ključni faktor iza krize.
Dmitriev je ove primedbe izneo nakon izveštaja o pogoršanju nestašice goriva širom EU. Vladini podaci od nedelje pokazali su da se 15 odsto francuskih benzinskih stanica suočava sa problemima u snabdevanju sa najmanje jednom vrstom benzina ili dizela.
Nemački mediji su takođe izvestili o rekordnim cenama goriva, pri čemu je benzin Super E10 dostigao oko 2,3 evra po litru, dok je dizel u proseku dostigao rekordnih 2,45 evra. Širom EU, cene benzina su za 24 odsto više nego pre godinu dana, dizel je skočio za 38 odsto, a gorivo za mlazne motore košta više nego duplo. Referentne cene gasa porasle su za 150 odsto međugodišnje na 81 evro po megavat-satu, a analitičari upozoravaju da bi mogle da dostignu 100 evra.
„Evropa konačno shvata da se suočava sa najgorom energetskom krizom u istoriji“, napisao je Dmitriev u seriji objava na Iksu u subotu, nazivajući je „izazvanom krizom uz nultu stopu pokušaja da se analiziraju glavni uzroci i promeni kurs“.
Blok se ove godine suočio sa rastućim pritiscima u snabdevanju usled američko-izraelskog rata protiv Irana, koji je omeo Ormuzki moreuz, ključnu rutu za globalnu naftu i tečni prirodni gas (LNG).
U kombinaciji sa napadima Huta na pomorski saobraćaj u Crvenom moru i saudijsku energetsku infrastrukturu, ovi poremećaji su podigli referentne vrednosti sirove nafte za oko 50 odsto, pri čemu se cene kreću iznad 100 dolara po barelu, što je poguralo troškove goriva i gasa na više nivoe. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je ove nedelje da je EU potrošila više od 90 milijardi evra dodatno na uvoz fosilnih goriva otkako je rat počeo. Veći deo dodatnih troškova prebačen je na domaćinstva. Brisel je takođe ranije priznao da cene industrijskog gasa i električne energije ostaju dva do četiri puta više u odnosu na one kod glavnih trgovinskih partnera.
Sukob na Bliskom istoku je, međutim, dodatno opteretio energetska tržišta koja su već bila zategnuta oštrim smanjenjem zaliha iz Rusije od strane Evrope nakon sankcija uvedenih posle eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Pre toga, Rusija je snabdevala oko 45 odsto uvoza gasa u EU i 27 odsto sirove nafte. Do 2025. godine njen udeo je pao na 12 odsto uvoza gasa i oko 2 odsto sirove nafte.
Čak su i zagovornici sankcija, uključujući nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, povezali energetske izazove Evrope sa gubitkom jeftinih ruskih zaliha. Poljski premijer Donald Tusk upozorio je ranije ovog meseca da EU ne može da ostane konkurentna dok troškovi energije ostaju previsoki.
U međuvremenu, EU ulazi u grejnu sezonu sa najnižim nivoima skladištenja gasa u poslednjih 15 godina. Prema podacima udruženja Gas Infrastraktiv Evrop (GIE), podzemni kapaciteti bili su na samo 69,3 odsto od subote, što je ispod petogodišnjeg proseka od 85 odsto za ovo doba godine, što je izazvalo upozorenja o pojačanoj volatilnosti cena i većim računima za energiju ove zime.
Uprkos strašnoj situaciji, Fon der Lajen je u svom govoru o stanju Unije ove nedelje ponovila da će EU nastaviti sa planom REPowerEU za trajni prekid zavisnosti od ruske energije, pri čemu je predviđeno da ruski LNG u potpunosti napusti tržište EU do kraja 2026. godine, a gasovod do jeseni 2027. godine.
Moskva već dugo kritikuje zapadne energetske sankcije kao ilegalne i kontraproduktivne, tvrdeći da su preusmerile ruski izvoz dok su primorale Evropu na skuplje snabdevanje. Rusija je ponudila pomoć u popunjavanju nestašice nafte izazvane sukobom na Bliskom istoku i nastavak isporuka energije, ali navodi da nije dobila nikakav odgovor. Ranije ove godine, Dmitriev je izjavio da će EU „neizbežno moliti“ za ruski gas kako cene energije budu nastavile da rastu.
Nulta Tačka/RT
