Заменик извршног директора Европола, Јирген Ебнер, позвао је Европску унију да „попусти кочнице“ својим сопственим законима о вештачкој интелигенцији, тврдећи да правила креирана ради заштите грађана „успоравају иновације“ у полицији.
Ебнер жели систем који би омогућио полицијским агенцијама да заобиђу дуготрајне провере због људских права у „хитним случајевима“ и покрену нове АИ алате пре него што се заврше процене заштите података.
Он је за Политико изјавио да „криминалци живе свој најбољи живот“ користећи вештачку интелигенцију у злонамерне сврхе, док Европол мора да чека месецима због законских процедура.
Те процедуре, укључујући оцене у складу са ГДПР-ом и Законом о вештачкој интелигенцији ЕУ, постоје управо зато да би спречиле да неконтролисана аутоматизација продре у систем спровођења закона. Али Ебнерове изјаве откривају све јачи тренд унутар институција које те мере све више виде као препреку, а не као неопходну заштиту.
Ovo je prava istina! Režim namerno uništava odnose sa Rusijom | Duško Kuzović | Mario Zna, EP. 371
Према његовим речима, тренутни процес може трајати и до осам месеци, а убрзавање би, како тврди, „могло спасити животе“.
Ипак, „хитна процедура“ за АИ надзор носи очигледан ризик: када једном уведете пречице, границе онога што се сматра „хитним случајем“ почињу брзо да се шире.
Технологије које прате, предвиђају или профилишу људе лако могу изаћи изван своје првобитне сврхе, остављајући грађане изложене аутоматизованим системима који доносе пресуде без транспарентности и одговорности.
Последњих десет година Европол интензивно шири своје техничке капацитете, улажући милионе у анализу масовних података и алате за дешифровање. Ови системи се представљају као неопходни за борбу против прекограничног криминала, али у пракси концентришу огромне количине личних података под централизованом контролом.
Без чврстог надзора, овакве технологије могу лако прећи са циљаних истрага на масовно прикупљање података и свеобухватни надзор.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен већ је обећала да ће удвостручити број запослених у Европолу и претворити агенцију у централни „хаб“ за борбу против организованог криминала, који делује „истовремено у физичком и дигиталном свету“.
Нови закон који би додатно ојачао овлашћења Европола планиран је за 2026. годину, што отвара питање — колико ће ова институција на крају имати моћи и приступа подацима грађана?
Ебнер, који надгледа управљање унутар Европола, изјавио је да „готово све истраге данас укључују интернет“ и додао да трошкови технологије представљају „огроман терет за полицијске службе“.
Он је позвао на јачу сарадњу са приватним технолошким компанијама, наглашавајући да је „вештачка интелигенција изузетно скупа, као и платформе за легално дешифровање. Исто ће важити и за квантне рачунаре.“
Овај начин размишљања — где се демократске процедуре виде као сметња „бржем напретку“ — подсећа на изјаве председнице Европске централне банке Кристин Лагард, која је недавно изразила незадовољство што јој демократски процеси успоравају план за увођење дигиталног евра.
У оба случаја, европске институције све отвореније показују нетрпељивост према ограничењима која постоје управо да би заштитила грађане од злоупотребе моћи.
Када се технолошки развој представља као изговор за укидање закона који штите људска права, Европа ризикује да у име „иновативности“ уђе у еру дигиталног надзора без преседана — где се границе између безбедности и контроле бришу зарад „ефикасности“.
Нулта Тачка/ИнфоВорс
