Evropi zbog sankcija Rusiji preti potpuni kolaps auto-industrije
Sankcije i privredna izolacija koje je Zapad uveo Rusiji zbog specijalne operacije u Ukrajini mogli bi da dovedu do prestanka proizvodnje automobila u Evropi usled nestašice čipova, plastike, ali i sirovina bez kojih nema ni karoserije, motora, kočnica, baterija, ukratko, bez kojih nema automobila.
Ukoliko budu prekinuti lanci snabdevanja sa Rusijom, proizvodnja automobila, posebno u Evropi, mogla bi da utihne na duže vreme, jer evropske zemlje zavise od plina, ali i ruda koje dolaze iz Rusije.
Iz Rusije je, na primer, Nemačka dosada uvozila 44 posto nikla, 41 posto titanijuma, 18 posto paladijuma… Presuši li taj izvor, to bi moglo da stvori velike probleme zemlji s čijih proizvodnih traka godišnje silazi čak 3,4 miliona automobila, a još veći problem je što neka alternativa baš i ne postoji, piše „Auto klub“ hrvatskog „Jutarnjeg lista“.
Jedino čega EU ima dovoljno za svoje potrebe jeste čelik, kojega godišnje proizvodi čak 177 miliona tona, a „Folksvagen“, „Be-Em-Ve“, „Mercedes“ i ostatak proizvođača čak 94 posto čelika za potrebe svojih proizvodnih pogona nabavljaju na tržištu EU.
Međutim, taj čelik dobija od rude železa koja se većinom uvozi iz Rusije (42 posto) i Ukrajine (29 posto), pa tako proizvođači sa Starog kontinenta i u ovom slučaju zavise od uvoza iz Rusije.
Čelik se u proizvodnji automobila koristi za izradu svega i svačega, od delova vešanja i karoserije, do delova motora, izduvnog sistema… Koliko je bitan u proizvodnji najbolje oslikava to što ga u prosečnom automobilu ima oko 900 kilograma, iako proizvođači čelične delove često menjaju lakšim i jeftinijim plastičnim.
Rusija je i drugi proizvođač aluminijuma na svetu, a on je zbog svoje male mase sve zastupljeniji u eri kada zbog teških baterija treba olakšati karoseriju na sve moguće načine, a tradicionalno je korišten i za felne, blokove motora…
Rusija je i veliki proizvođač nikla, spremna da zadovolji sedam posto globalne potražnje. Tim više jer se on više ne koristi samo za izradu legura nerđajućeg čelika otpornijih na koroziju i ekstremne temperature, nego mu je vrednost u jeku opšte elektrifikacije porasla do neslućenih razmera.
Reč je, naime, o najvažnijoj metalnoj komponenti baterija, ključnoj za gustoću od koje zavisi i energetski potencijal baterije. Nikl je, zapravo, važniji i od litijuma, koliko god se najzastupljenije baterije na tržištu zvale litijum-jonske. I potreban je u velikim količinama.
Zapadne sankcije zasad se ne odnose na sirovine, ali ako budu uvedene, Rusija će u tom slučaju moći da ih prodaje Kini, kojoj su uvek potrebne, i to po nikad većoj ceni, zaključuje se u analizi „Jutarnjeg lista“.
MARIO ZNA i prof. dr MILA ALEČKOVIĆ- Sve će se promeniti – „Tvrdim da se eksperimenti vrše u Srbiji“
