Evropska automobilska industrija prolazi kroz jednu od najtežih kriza u svojoj istoriji. Zatvaranje fabrika, masovna otpuštanja i pad profita postali su gotovo svakodnevica, dok kineski proizvođači električnih automobila ubrzano osvajaju svetsko tržište.
Najnoviji udar pogodio je nemačkog proizvođača luksuznih sportskih automobila Porše. Prema pisanju lista Handelsblat, kompanija planira da otpusti još 4.000 radnika. Već u martu ove godine Porše je prijavio pad operativnog profita od čak 93 odsto, nakon skupog zaokreta u strategiji razvoja električnih vozila.
Međutim, problemi evropske auto-industrije daleko su dublji od pojedinačnih poslovnih neuspeha. Visoke cene energije, sve stroža regulativa Evropske unije, promene u lancima snabdevanja i sve jača konkurencija iz Kine potpuno menjaju jednu od najvažnijih privrednih grana Evrope.
Kriza koja ne prestaje
Od pandemije kovida i globalne nestašice poluprovodnika evropski proizvođači automobila suočavaju se sa padom potražnje i uporno visokim troškovima proizvodnje, koji dodatno pogoršavaju visoke cene energije.
Prodaja novih automobila širom Evropske unije tokom 2025. godine ostala je gotovo 30 odsto ispod nivoa iz 2019. godine. Ni tržište Velike Britanije nije uspelo da se vrati na rezultate koje je beležilo pre pandemije.
Istovremeno, evropski proizvođači izgubili su konkurentsku prednost zbog znatno skuplje energije u odnosu na rivale iz Azije i Severne Amerike.
Posledice su već vidljive. Folksvagen, Mercedes-Benc i BMW najavili su otpuštanja i smanjenje troškova. Stelantis je smanjio proizvodnju u više evropskih fabrika, posebno u Italiji. Reno nastavlja reorganizaciju poslovanja u Francuskoj, dok su u Velikoj Britaniji zatvoreni pojedini proizvodni pogoni zbog rastućih troškova.
Najveći udar na Nemačku, Francusku i Italiju
Kriza je najteže pogodila zemlje u kojima automobilska industrija predstavlja jedan od glavnih stubova privrede.
Godine 2019. ovaj sektor zapošljavao je oko 13,8 miliona ljudi, odnosno 6,1 odsto ukupne zaposlenosti u Evropskoj uniji, i učestvovao sa više od sedam odsto u bruto domaćem proizvodu EU.
Nemačka je pretrpela najveći udar. Od 2019. godine izgubljeno je oko 125.000 radnih mesta u automobilskoj industriji.
U Francuskoj je broj zaposlenih u ovom sektoru pao za gotovo trećinu od 2010. godine, sa oko 425.000 na manje od 290.000 radnika.
Italija je od 2008. izgubila više od 103.000 radnih mesta u prerađivačkoj industriji, dok je dodatnih 12.650 radnih mesta u auto-industriji pod rizikom.
Posebno su izložene i Španija, Češka, Slovačka i Mađarska, čije ekonomije u velikoj meri zavise od proizvodnje automobila namenjenih izvozu.
Van Evropske unije, ni Velika Britanija nije pošteđena. Automobilska industrija tamo direktno zapošljava oko 200.000 ljudi, dok sa pratećim delatnostima obezbeđuje posao za oko 800.000 radnika.
Skupa energija uništava konkurentnost
Jedan od najvećih problema evropskih proizvođača postale su cene energije.
Nakon prekida tradicionalnih energetskih tokova i odustajanja od relativno jeftinog ruskog gasa iz gasovoda, Evropa se sve više oslanja na skuplji tečni prirodni gas, uključujući uvoz iz Sjedinjenih Američkih Država.
Pošto proizvodnja automobila zahteva ogromne količine čelika, aluminijuma, hemikalija i materijala za baterije, rast cena energije povećao je troškove u gotovo svakom delu proizvodnog procesa.
Poskupljenja su pogodila proizvođače metala, plastike i baterijskih ćelija, što se na kraju prelilo i na cenu automobila, dok su profitne marže proizvođača dodatno smanjene.
Električni automobili posebno su pogođeni jer proizvodnja baterija troši velike količine energije.
Nekadašnja prednost evropske industrije, stabilna i relativno jeftina energija, danas se pretvorila u jedan od najvećih problema.
Kina preuzima vođstvo
Evropski proizvođači sve teže pariraju kineskim kompanijama koje dominiraju tržištem električnih vozila.
Kineski proizvođači imaju potpuno razvijen domaći lanac proizvodnje baterija, od prerade sirovina do proizvodnje baterijskih ćelija, što im omogućava znatno niže troškove.
Pored toga, ogromno kinesko tržište omogućava masovnu proizvodnju, niže cene i brži razvoj novih tehnologija.
Evropa, sa druge strane, ostaje podeljena između različitih država i regulatornih sistema.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, Kina je tokom 2024. proizvela 12,4 miliona električnih automobila. Evropska unija proizvela je svega 2,4 miliona, dok je Velika Britanija proizvela oko 80.000 vozila, gotovo pet puta manje od kineske proizvodnje.
Zelena agenda povećava pritisak
Evropska unija zahteva od proizvođača da ispune sve strože ciljeve za emisiju ugljen-dioksida, dok je planirano da se od 2035. godine zabrani prodaja novih automobila sa benzinskim i dizel motorima.
Zbog toga su proizvođači morali da ulože milijarde evra u razvoj električnih platformi, izgradnju fabrika baterija, razvoj softvera i modernizaciju proizvodnih pogona, iako se veliki deo tih ulaganja još nije isplatio.
Istovremeno, prodaja električnih automobila raste sporije nego što su evropske vlasti očekivale.
Proizvođači upozoravaju da propisi Evropske unije napreduju mnogo brže od stvarne potražnje kupaca.
Zašto Evropljani ne kupuju nove automobile?
Visoka inflacija poslednjih godina ozbiljno je opteretila budžete domaćinstava.
Iako su Evropska centralna banka i Banka Engleske počele da snižavaju kamatne stope, krediti i lizing za automobile i dalje su znatno skuplji nego pre 2022. godine.
Istovremeno, cene novih automobila značajno su porasle zbog viših troškova proizvodnje.
Električni automobili i dalje su skuplji od modela sa benzinskim i dizel motorima, dok mnogi kupci i dalje imaju dileme zbog nedovoljno razvijene mreže punjača, dometa vozila i njihove buduće vrednosti pri preprodaji.
Dodatni udar zadale su i vlade pojedinih evropskih zemalja koje su zbog budžetskih problema ukinule ili smanjile subvencije za kupovinu električnih automobila.
Nemačka je krajem 2023. ukinula državne podsticaje za kupovinu električnih vozila, nakon čega je zabeležen nagli pad njihove prodaje.
Da li Evropa može da preokrene situaciju?
Evropske vlade pokušavaju da pomognu industriji kroz ulaganja u fabrike baterija, proizvodnju ključnih sirovina i razvoj infrastrukture za punjenje električnih vozila.
Evropska unija uvela je i dodatne carine na električne automobile proizvedene u Kini zbog sumnje da kineski proizvođači dobijaju nepravedne državne subvencije. Istovremeno, proizvođačima je ostavljeno više vremena da ispune stroge ciljeve za emisiju štetnih gasova.
Ipak, mnogi analitičari upozoravaju da bi dugotrajna kriza mogla da ostavi ozbiljne posledice po evropsku ekonomiju.
Slabljenje auto-industrije značilo bi manje izvoza, manje investicija, gašenje desetina hiljada radnih mesta i dodatni pritisak na državne budžete.
Istovremeno, kako Kina nastavlja da učvršćuje vodeću poziciju u proizvodnji električnih automobila i baterija, Evropa rizikuje da izgubi jednu od svojih najvažnijih industrija i postane sve zavisnija od uvoza vozila i ključnih tehnologija.
Nulta Tačka/RT
