Европска централна банка (ЕЦБ) убрзала је планове за увођење дигиталног евра, потписујући у октобру 2025. оквирне уговоре вредне преко 1,1 милијарду евра са десет највећих светских технолошких компанија. Иако званичници тврде да се ради само о припремној фази, све више стручњака, финансијских институција и грађана упозорава да је реч о валути надзора, а не напретку.
Банке упозоравају: опасност по приватност и кредитни систем
Централнобанкарске дигиталне валуте (CBDC) представљају директну претњу финансијској приватности, стабилности и кредитној способности приватног сектора. За разлику од постојећег електронског новца, дигитални евро би омогућио ЕЦБ-у директан увид у све трансакције и штедне рачуне грађана. То значи потпуни губитак финансијске приватности и могућност државног надзора, контроле, па чак и кажњавања „непожељног“ финансијског понашања.
Pad Zapadne Imperije je NEIZBEŽAN: Tek sledi veliki RAT | Danny Haiphong | Mario Zna, EP.362
Поред тога, CBDC би заобишао комерцијалне банке као посреднике, што би ЕЦБ-у омогућило да директно штампа новац и финансира државну потрошњу, без класичних ограничења и тржишне дисциплине. Такав приступ поткопава механизме који до сада ограничавају инфлацију и политички мотивисану експанзију јавне потрошње.
Страх од потпуног државног монопола
Банке у ЕУ страхују да ће дигитални евро угрозити њихове моделе пословања. Како упозоравају, грађани би у масовном броју могли пребацити новац из комерцијалних банака на дигиталне рачуне код централне банке, чиме би се приватни кредитни систем урушио. Законодавци у Европском парламенту већ су изразили забринутост да би дигитални евро могао изазвати „одлив средстава“ и ослабити способност банака да дају кредите породицама и предузећима.
Уговоре са ЕЦБ-ом потписале су компаније попут Giesecke+Devrient (офлајн плаћања), Feedzai (вештачка интелигенција за откривање превара), Almaviva и Fabrick (апликације за дигиталне новчанике), као и Senacor FCS (сигурно дељење платних података). План је да се до 2029. године дигитални евро технички припреми за лансирање.
ЕЦБ тврди да издавање дигиталног евра неће почети док не буду усвојени закони и не прође наредне фазе пројекта. Међутим, банке, стручњаци и грађани упозоравају да се суштинска питања – приватност, правна заштита, финансијска стабилност – уопште не решавају.
Америка каже „не“: дигитални новац као „монетарна тиранија“
У Сједињеним Америчким Државама, администрација Доналда Трампа издала је извршну наредбу којом се забрањује употреба CBDC, називајући их „монетарном тиранијом“. Према том ставу, дигитални новац централне банке представља механизам којим државе преузимају директну контролу над новцем грађана, са минималном или никаквом заштитом приватности.
Уместо напретка – државна контрола
ЕЦБ и присталице дигиталног евра тврде да ће нова валута побољшати ефикасност и омогућити бољу примену монетарне политике. Међутим, критичари сматрају да ти циљеви не захтевају централизовану валуту под контролом државе, већ више конкуренције и децентрализацију. Циљ је, како упозоравају, пре свега брзо финансирање државне потрошње и јачање државне контроле, а не интерес потрошача или штедиша.
CBDC је, по многима, доказ да централне банке више не желе да чине валуту атрактивном за инвеститоре, већ да њену употребу – наметну.
Упозорење: дигитални евро је надзор прерушен у новац
Ако се дигитални евро уведе, државе са хроничним дефицитима и дуговима могле би га искористити као инструмент за девалвацију валуте и финансирање непродуктивних државних пројеката. С обзиром на досадашњи учинак креатора политике у погледу контроле задуживања и јавне потрошње, очекивати да ће бранити вредност валуте је, како аутори анализе кажу – илузија.
Дигитални евро није корак ка бољој економији, већ ка већем надзору и монетарној централизацији.
