Svi u Evropi se slažu da EU mora spasiti svoju industriju, ali blok je podeljen oko toga koliko daleko treba ići u promociji politike „Kupi evropsko“.
Evropska komisija, izvršno telo EU, sledeće nedelje će predložiti nova pravila koja bi, prema očekivanjima, uključivala obavezu da kompanije u strateškim sektorima proizvode u Evropi ako žele da dobiju javna sredstva.
Međutim, definicija „evropske preferencije“ izazvala je debatu. Francuska poziva na strogo „Made in Europe“(proizvedeno u Evropi), dok države poput Nemačke zagovaraju fleksibilniji pristup – „Made with Europe“(proizvedeno sa Evropom).
Zaštita Evrope ili evropski protekcionizam?
Francuski predsednik Emanuel Makron istakao je da nova pravila imaju cilj „zaštitu naše industrije“ bez „biti protekcionistički“, štiteći „strateške sektore poput čiste tehnologije, hemije, čelika, automobila i odbrane“. U suprotnom, upozorio je, „Evropljani će biti skrajnuti“.
Države koje favorizuju slobodnu trgovinu, poput Švedske, protive se planu. Premijer Švedske Ulf Kristerson rekao je da Evropa treba da se takmiči kvalitetom i inovacijom, a ne zatvaranjem tržišta. „Ne želimo da štitimo evropske firme koje nisu konkurentne,“ rekao je za Financial Times.
Ipak, lideri EU su tokom razgovora u četvrtak delimično postigli konsenzus, zagovarajući meru u određenim sektorima zbog, kako kažu, nepoštene konkurencije iz Kine i drugih zemalja.
Ministar finansija Nemačke Lars Klingbeil rekao je da EU podržava otvorena tržišta, ali da mora da se brani ako Kina menja pravila igre, primenjuje subvencije i preplavljuje evropska tržišta.
„U Evropi“ ili „sa Evropom“?
Pristalice žele strogu definiciju „Made in Europe“ za industrijske proizvode sastavljene od komponenti proizvedenih unutar Evropskog ekonomskog prostora – EU 27 država plus Island, Lihtenštajn i Norveška.
Kritičari smatraju da je to previše restriktivno i zagovaraju fleksibilniju meru, poput nemačkog Merca, koji podržava „Made with Europe“. Kažu i da bi primena u praksi bila teška i da bi mogla destabilizovati evropske lance snabdevanja.
„Čak i vozilo sastavljeno u Evropi sadrži stotine specijalizovanih komponenti iz celog sveta. Mnoge ključne sirovine ne mogu se proizvoditi konkurentno u Evropi,“ navodi japanski proizvođač automobila Honda.
Velika Britanija i Turska, kojima je EU važan trgovinski partner, privatno su izrazile zabrinutost Briselu zbog mogućeg isključivanja njihovih zemalja. Neke prestonice EU strahuju i od kontramera dobavljača koje bi mogle dovesti Evropu u sukobe dok pokušava da ojača izvoz.
Kako će izgledati pravila?
Evropska komisija tvrdi da je postigla balans između otvorenosti i zaštite firmi.
Meru će „sprovesti na tri načina“, rekao je kabinet šefa industrije EU Stefan Sežurna, koji predvodi inicijativu:
- ograničen broj kritičnih komponenti
- ograničen broj strateških sektora
- samo kada su u pitanju javna sredstva
Konačan predlog, koji će biti objavljen 25. februara, mogao bi da obuhvati samo nekoliko sektora: autoindustriju i sektore ključne za zelenu tranziciju, koji se suočavaju s, prema EU, nepoštenom konkurencijom Kine – solarne panele, vetroturbine i baterije.
Kabinet Sežurne je naglasio da će firme koje proizvode u EU biti smatrane evropskim, uz „recipročne obaveze“ s poverljivim partnerima.
Nacrt dokumenta koji je AFP video navodi da će proizvodi iz zemalja van EU koje imaju slična pravila biti tretirani kao evropski.
Zemlje koje nisu članice EU i dalje prate situaciju dok predlog ne bude zvanično predstavljen. Ostaje nepoznato, na primer, koliki procenat evropskih ili ekvivalentnih komponenti će proizvođači morati da koriste da bi nastavili da dobijaju javna sredstva.
