Evropska komisija urgira na hitno uvođenje DIGITALNOG ID-ja i elektronskih zdravstvenih kartona
Ranije ove nedelje, Evropska komisija objavila je svoj drugi izveštaj o onome što naziva „stanjem digitalne decenije“, pozivajući zemlje članice da pojačaju napor da povećaju pristup i podstaknu upotrebu digitalnog ID-a i elektronskih zdravstvenih kartona.
Istovremeno, blok je zadovoljan kako napreduje suzbijanje „dezinformacija“, „online štete“ i sl.
U saopštenju za javnost , EK je navela da je izveštaj urađen kako bi se ocenio napredak postignut u postizanju ciljeva sadržanih u Programu politike digitalne decenije (DDPP), koji za cilj ima 2030. godinu kao godinu završetka.
Članice EU su sada po prvi put dale doprinos dokumentu sa analizama svojih nacionalnih strateških mapa puta „Digitalne decenije“. I, evo, EK nije baš zadovoljna: napori članica neće ispuniti „nivo ambicija“ EU ako stvari nastave da se razvijaju kako jesu, upozorava se u dokumentu.
U tom smislu, iako je izveštaj generalno optimističan u pogledu prihvatanja digitalne ID (eID šeme) i upotrebe e-Zdravstvenih zapisa, njegovi autori ističu da „i dalje postoje značajne razlike među zemljama“ u pogledu usvajanja eID-a.
Da bi se popravile zemlje članice koje ne uspevaju u ovim pitanjima, preporučuje se da se zalažu za veći pristup eID i e-zdravstvenim evidencijama kako bi ispunile ciljeve postavljene za 2030.
EU želi da obe ove šeme budu dostupne za 100% građana i preduzeća do tog datuma – i otkriva da je eID u ovom trenutku dostupan za 93% građana u 27 zemalja bloka, „uprkos neujednačenom preuzimanju“.
Ipak, izveštaj EK pokazuje da su kreatori politike u Briselu optimisti da će digitalni ID novčanik EU „podstaknuti“ korišćenje eID-a.
I, autori dokumenta su zadovoljni načinom na koji se primenjuje kontroverzni Zakon o digitalnim uslugama (DSA). Kritičari, međutim, veruju da je tu da bi se olakšalo gušenje govora – pod maskom borbe protiv „dezinformacija“ itd.
EU to naziva „jačanjem zaštite od štete na mreži i dezinformacijama“, dok takođe pominje da pokreće istrage (na onlajn platformama) kako bi se uverila da se DSA sprovodi.
A da bi se pojačala poruka da je DSA potrebna kao snaga dobra, u izveštaju se tvrdi da su „onlajn rizici u porastu i da su dezinformacije identifikovane kao jedan od faktora koji najviše destabilizuju naša društva, koji zahtevaju sveobuhvatnu, koordiniranu akciju širom granice i akteri“.
