Evropska opservatorija za digitalne medije želi da angažuje „celokupno društvo“ u borbi protiv „dezinformacija“
Evropska opservatorija za digitalne medije (EDMO), koja dobija novac od Evropske unije i opisuje sebe kao centar za proveru činjenica, za akademike i druge zainteresovane strane, izašla je sa preporukama za proširenje onoga što naziva ”način borbe protiv „dezinformacija” koji uključuje „celokupno društvo“…
Ako EDMO to ostvari, stručnjaci za medijsku pismenost, proverivači činjenica, akademici, novinari, kreatori politike, finansijski sektor i regulatori koji su već uključeni dobiće neke zanimljive nove pratioce.
Objava koju je napisala generalni sekretar i koordinator EDMO-a Paula Gori jasno daje do znanja da ideja nije da se zaustavi sa sadašnjim učesnicima u „hub-u“, već da se pokuša uvesti finansijski sektor.
Vladimir Gajić: Ekstremizam i spiskovi, kolonijalna vlast i opozicija! 259 Mario Zna, Uživo
Jedna preporuka je da se koriste akcionari da izvrše pritisak na kompanije da rade protiv onoga što se smatra „dezinformacijama“.
Gori objašnjava kako koncept „celog društva“ sada funkcioniše, uključujući provere činjenica (navodno nezavisnih i tačnih), grupe civilnog društva, koje mogu uticati na kreiranje politike, i medijsku pismenost, koja je predstavljena kao alat koji pomaže ljudima da kritički razmišljaju. „Tradicionalni“ pristup takođe uključuje novinare, regulatore, itd.
Ali EDMO želi da proširi ovaj lov na „dezinformacije“ vršeći pritisak na tehnološke kompanije koje stoje iza onlajn platformi ne samo spolja već i iznutra, preko svojih akcionara. Prema Gori, to se već dešava – ona navodi primer akcionara Majkrosofta Cometa, penzionog fonda iz Italije, koji je nedavno tražio „više transparentnosti o rizicima od dezinformacija koje dolaze od veštačke inteligencije“.
Japan: Naučnici uzgojili genetski modifikovane svinje za transplantaciju organa sa životinja na ljudehttps://t.co/AEOfkzgd44
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 13, 2024
Jedna od omiljenih tema „habova“ kao što je EDMO, osim izbora, su klimatske promene; i ovde se od investitora očekuje da utiču na to kako kompanije rade tako što će više voleti da daju novac onima koji su „ekološki i društveno održivi“.
A onda, Gori dolazi na posebno čudnu ideju – da „dezinformacije o klimi“ smatra oblikom emisije gasova staklene bašte (GHG), iako „indirektnim“. Uključivanje njihove procene načina na koji „dezinformacije“ utiču na klimatske promene u ono što se zove izveštavanje o emisijama GHG bi dalo onlajn platformama šansu da postignu bolje rezultate.
A to bi, sugeriše Gori, mogao biti odličan način da se izvrši veći pritisak na njih da krenu za onim što je označeno kao „dezinformacija“, ili kako je ona to rekla, to bi podstaklo ove kompanije „da ublaže rizike koji proizilaze iz dizajna ili funkcionisanja njihovih službi.”
