Evropska unija na pragu uvođenja MASOVNE PRISMOTRE PORUKA na društvenim mrežama pod izgovorom zaštite dece
EU je sve bliže proguranju zakona koji je među kritičarima poznat kao „kontrola ćaskanja“ – zvanično, Regulativa o seksualnom zlostavljanju dece, CSAR – i nada se da će o tome postići dogovor unutar bloka već sledeće nedelje.
Jedan od onih koji su se dosledno protivili kontroverznim predstojećim pravilima, nemački poslanik u Evropskom parlamentu (EP) i advokat Patrik Brejer , reagovao je još jednom upozorenjem da bi, bez obzira na neke manje izmene, ako bude usvojen, zakon zapravo značio kraj pravilnog šifrovanja i privatnih poruka u EU.
Umesto toga, implikacija je da bi CSAR uveo eru neselektivnog masovnog nadzora u ovom delu digitalnog prostora.
Upozoravajući da je nedavni „manji ustupak“ oko kojeg su države članice EU uspele da se dogovore bio pokušaj da se konačno dođe do većine i da se planovi prebace, Brejer, nazivajući predlog „kontrolom ćaskanja 2.0“, poziva to je „bez presedana“ (barem za EU) primer masovnog nadzora.
Sažetak uredbe je da bi onlajn usluge koje pružaju razmenu poruka i ćaskanje, ubuduće, morale da implementiraju automatsko skeniranje svih privatnih tekstova i slika – tražeći potencijalno uvredljiv sadržaj, a zatim da obaveste EU o tome.
KINA: Muškarac kažnjen sa 144.000 dolara jer je pokušao da zaobiđe cenzuru na internetuhttps://t.co/zDK9MiljFB
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 14, 2023
Ovde nema manjka kontroverzi i nedoumica, pri čemu se jasno izdvajaju dve: kada jednom bude uspostavljena, za šta se ova infrastruktura može sledeće koristiti (ako političari odluče) – i drugo, kako bi onlajn platforme uopšte trebalo da je nateraju da radi tačno i pošteno, tehnički govoreći?
Sada čujemo da Savet EU želi da „ublaži udarac“, barem retorički, ali kaže da bi se skeniranje u početku odnosilo samo na „ranije klasifikovani CSAM (materijal o seksualnom zlostavljanju dece)“ – ali kasnije ipak proširiti to na sve.
Dakle, „kompromisna“ ideja nije da se odgovori ili popravi bilo koja od ključnih zamerki, već da se, da tako kažemo, „polagano kuva žaba“.
Brejer nije impresioniran.
„Predloženi tekst bi nalagao implementaciju grešaka i ranjivosti nadzora u trenutno bezbedno end-to-end šifrovane aplikacije za slanje poruka (…) to bi značilo kraj bezbedne enkripcije jer nikada ne bismo mogli biti sigurni da li će naše poruke ili fotografije biti prosleđene do osobe koje ne poznajemo i ne možemo da verujemo“, piše on na svom blogu.
I, nastavlja – „predloženo neselektivno masovno skeniranje privatnih komunikacija miliona građana koji nisu ni izdaleka povezani sa kriminalom neizbežno bi bili odbačeni od strane sudova, potpuno izneverivši nade dece ili žrtava”.
