Evropska unija ponovo sanja o sopstvenoj vojsci: San ili strateška zabluda?
Ideja o evropskoj vojsci ponovo je na stolu, ovog puta podstaknuta izjavama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji tvrdi da Evropa mora da preuzme svoju bezbednost u svoje ruke zbog neizvesnosti oko podrške Donalda Trampa i sve manje pouzdanosti Sjedinjenih Američkih Država kao saveznika.
Predsednik španske vlade Pedro Sančes podržao je inicijativu i pozvao na formiranje zajedničke vojske EU – sa trupama iz svih 27 članica, pod jednom zastavom i jedinstvenim ciljevima. Iako mu je podrška građana jaka (prema anketi YouGov-a iz 2022, 64% Španaca je za ideju), mnogi veruju da je reč i o političkom manevru da se izbegne domaći pritisak zbog niskog vojnog budžeta i partnerstva sa antimilitarističkim savezom Sumar.
Narod ovo mora da čuje, Ratni veterani ostaju uz decu do kraja | Nenad Stanić | Mario Zna, 328 UŽIVO
Evropska unija već ima ograničene oblike vojne saradnje, poput tzv. Borbenih grupa i Evropskih pomorskih snaga, ali one do sada nikada nisu bile upotrebljene u ozbiljnim konfliktima. Problemi političke volje, koordinacije i finansiranja ostaju veliki izazovi i za šire vojne ambicije.
Ideja evropske vojske se prvi put pojavila 1950-ih kao odgovor na sovjetsku pretnju, ali nikada nije realizovana. Pokušaji da se ideja oživi, poput poziva nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Emanuela Makrona iz 2018. godine, takođe nisu rezultirali konkretnim koracima.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno je predstavila plan “Spremnost 2030” (ranije nazvan “Ponovno naoružajmo Evropu”), kojim želi da mobiliše 800 milijardi evra za jačanje odbrane EU. Međutim, predlog da se to finansira zajedničkim dugom izazvao je protivljenje bogatijih članica poput Nemačke i Holandije.
Lažne tvrdnje SZO: Pandemijski sporazum kao alat za strah i profit https://t.co/Y5WDSWD5WD
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 2, 2025
S druge strane, visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas i poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski smatraju da fokus treba da ostane na unapređenju interoperabilnosti postojećih nacionalnih armija, a ne na stvaranju nove supersile iz Brisela.
S obzirom na to da nijedna Borbena grupa EU nije aktivirana za skoro dve decenije postojanja, skeptici postavljaju ključno pitanje: Ako 3-4 zemlje ne mogu zajedno da deluju u kriznim situacijama, kako će to uspeti sa 27?
Zagovornici zajedničke vojske EU kažu da je vreme da Evropa prestane da zavisi od SAD. Protivnici upozoravaju na skupu, neefikasnu i politički neodrživu fantaziju.
Jedno je sigurno – evropska ideja vojske nikada nije bila bliža stvarnosti, ali ni dalje od praktične primene.
