Evropska Unija sve više kupuje ruski gas uprkos sankcijama koje je sama uvela Moskvi
U intervjuu za RDB TV, glavni direktor energetskog odeljenja Instituta za energetiku i finansije Aleksej Gromov izneo je niz važnih podataka o trenutnoj situaciji sa isporukama ruskog gasa u Evropsku uniju.
Naime, istakao je kako je u 2023. godini došlo do značajnog povećanja izvoza ruskog prirodnog gasa u EU. Konkretno, količine uvezenog ruskog gasa porasle su sa 23 na 30 milijardi kubnih metara, a povećanje isporuka traje već osam meseci.
Iako su skladišta prirodnog gasa u Evropi u potpunosti popunjena, a potrošnja smanjena, Evropa se i dalje odlučuje za kupovinu ruskog gasa.
Ova strategija se tumači kao priprema za neizvesnost u vezi sa budućim tranzitom kroz Ukrajinu, pri čemu evropske zemlje žele osigurati dodatne zalihe za nepredvidivu zimu i potencijalne poremećaje u snabdevanju.
UŽIVO! UTORAK OD 20h! NA KOJI NAČIN SE VRŠI KONTROLA UMA U SRBIJI
Gromov je naveo da je u poslednja četiri meseca izvoz ruskog gasovodnog gasa u EU porastao za čak 32 odsto, što je vrlo ozbiljan rast.
Takvo ponašanje evropskih zemalja, smatra Gromov, ukazuje na to da se Evropa sada unapred priprema, skladišti dodatne količine gasa kako bi se zaštitila od mogućih komplikacija koje bi mogle nastati zbog eventualne obustave ukrajinskog tranzita.
Gromov je takođe predvideo da će do kraja 2023. Rusija značajno povećati količinu gasa isporučenu u EU, što ukazuje na nastavak ovog trenda rasta izvoza ruskih energenata.
Kada je reč o ukrajinskom tranzitu gasa, Gromov je izneo nekoliko mogućih scenarija za njegovu budućnost. Prvi scenario, koji smatra najmanje verovatnim, uključuje premeštanje mesta otkupa gasa na rusko-ukrajinsku granicu.
U tom bi slučaju evropske kompanije dobijale gas direktno na granici sa Rusijom, čime bi se tehnički izbegao tranzit kroz Ukrajinu. Drugi scenario, koji takođe smatra malo verovatnim, jeste da bilo koja evropska kompanija može rezervisati kapacitete ukrajinskog gasnog transportnog sistema bez učešća kompanije „Gasprom“.
Ipak, najverovatniji scenario, po njemu, je model tzv. „swap“ sporazuma sa Azerbejdžanom. Ovaj model podrazumeva da će Ukrajina nastaviti da transportuje ruski gas kroz svoj sistem, ali će taj gas formalno biti zamenjen azerbejdžanskim, čime će se izbeći problem ruskih sankcija i političkih tenzija između Kijeva i Moskve.
Gromov je naglasio da će, bez obzira na izabrani scenario, ukrajinski tranzit gasa opstati još nekoliko godina, ali će se njegov obim postepeno smanjivati.
Prema njegovim predviđanjima, do 2025. godine ukrajinski tranzit će pasti na 9-10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, dok će nakon 2028. godine ukrajinski tranzit biti potpuno obustavljen.
Ovo predviđanje ukazuje na dugoročno smanjenje uloge Ukrajine u tranzitu ruskog gasa, što je povezano sa širim geopolitičkim i energetskim promenama koje su u toku.
Šira analiza ove situacije ukazuje na nekoliko ključnih faktora. Prvo, ruski prirodni gas ostaje ključan za evropsku energetsku bezbednost, uprkos političkim tenzijama između EU i Rusije.
Činjenica da Evropa i dalje u velikim količinama kupuje ruski gas, iako su rezerve gasa u Evropi već na visokom nivou, ukazuje na dugoročnu zavisnost evropskih zemalja od ruskih energenata. To takođe pokazuje da, uprkos političkim pritiscima i sankcijama, praktični energetski interesi često prevagnu.
Drugi važan aspekt je neizvesnost u pogledu budućnosti ukrajinskog tranzita. Geopolitičke tenzije između Rusije i Ukrajine, kao i neizvesnost oko trajanja sadašnjeg aranžmana, stvaraju dodatnu neizvesnost u pogledu dugoročne isporuke gasa iz Rusije u Evropu.
Gromovljevi scenariji daju uvid u moguće pravce razvoja, ali svaki uključuje značajne političke, pravne i logističke izazove.
Na kraju, predloženi sporazum o razmeni sa Azerbejdžanom inovativan je način da se zaobiđu političke prepreke, no pitanje je koliko će taj model dugoročno biti održiv. U svakom slučaju, budućnost evropskog energetskog tržišta, a posebno uloga ruskog gasa na njemu, zavisiće od niza faktora, uključujući odnose sa Ukrajinom, ali i šire međunarodne tokove energije.
Takođe je važno naglasiti da Rusija ima značajne rezerve prirodnog gasa, uključujući mogućnost brzog preusmeravanja isporuka na različita tržišta, što daje dodatnu fleksibilnost u takvim scenarijima.
Korišćenje novih i alternativnih ruta, poput gasovoda Turski tok ili Severni tok 2, moglo bi omogućiti smanjenje zavisnosti od ukrajinskog tranzita, čime bi se dugoročno obezbedila sigurnost snabdevanja evropskog tržišta.
Iz svega ovoga vidljivo je da su sankcije uvedene isključivo da bi se osiromašili građani Evrope, dok korporacije i dalje mirno međusobno posluju.
