Evropski anti-američki preokret: Da li su globalisti sada spasioci Zapada?

Nacionalizam je zlikovac, a globalisti su heroji? Ovo je propagandna poruka koja se gradi još od kraja Drugog svetskog rata i stvaranja globalističkih institucija kao što su UN, MMF, Svetska banka i druge. Do 1970-ih, započeo je opasan plan za prilagođavanje zapadnog sveta međuzavisnosti – ne samo zavisnosti od uvoza i izvoza, već i od trgovine valutama, kupovine trezorskih obveznica i međubankovnih sistema kao što je SWIFT.

To je bila era kada su korporacije počele da premeštaju zapadnu proizvodnju u zemlje Trećeg sveta. U to vreme, dolar je u potpunosti odvojen od zlata. Uveden je sistem SDR košarice od strane MMF-a. Počela je decenijska stagflacija.

U isto vreme osnovan je Svetski ekonomski forum, a Rimski klub je započeo svoju agendu o klimatskim promenama. Mnogi globalisti su u elitnim publikacijama govorili o jedinstvenoj svetskoj ekonomiji i jedinstvenoj svetskoj vladi (naravno, pod njihovom kontrolom). Do 1990-ih, plan je postao jasan:

Njihova namera bila je uništiti nacionalni suverenitet i uvesti erupciju potpune globalne centralizacije. Jedan od otkrivajućih citata na tu temu dolazi od Strob Talbota, zamenika sekretara za spoljnu politiku u administraciji Bila Klintona, koji je 1992. godine u Time magazinu izjavio:

„U sledećem veku, nacije kakve poznajemo biće zastarele; sve države će se ujediniti, jedan globalni autoritet… Nacionalni suverenitet nije bio tako sjajna ideja nakon svega.”

Globalisti koriste međunarodne trgovinske kontrole kao alat za zarobljavanje konkurentskih ekonomija, prisiljavajući ih da postanu homogeni. Oni oduzimaju samostalnost nacija i pritiskaju ih da se usklade sa globalnim trgovinskim standardima.

EU koristi kulturu za ideološko prevaspitavanje: „Raznolikost“, „inkluzija“ i ostali termini iz novogovora brišu evropski identitethttps://t.co/srIAaGZqiJ

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 24, 2025

Ideja da neka zemlja izađe iz tog okvira i uvede unilateralne tarife je nezamisliva. Da zemlje proizvode za svoje osnovne potrebe je apsurdno… bar do 2025. godine.

Jedan od najzanimljivijih efekata politike administracije Donalda Trampa je histerična potraga političke levice, naročito u Evropi, da se predstave kao „heroji i pobunjenici koji se bore za slobodu” u suočavanju sa navodnom tiranskom diktaturom. Naravno, ovde govorimo o globalistima i kulturnim marksistima, pa su njihova tumačenja „slobode” i „tiraniije” ozbiljno iskrivljena.

Elita EU je potpuno izgubila kompas kada je u pitanju njihova poruka o „demokratiji”. Danas mnoge evropske zemlje tonu u klasični autoritarizam, a oni se pretvaraju da se nalaze u očajnoj borbi za slobodu.

Evropski lideri pokušavaju da predstave Evropu kao nevinu žrtvu napada bogatih i opakih nacionalista. Naravno, zaboravljaju da je EU već dugo oličenje neodgovornog i bezličnog oligarhijskog režima. Tako predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, tvrdi da „u Evropi nema oligarhije”.

U stvari, EU koristi rat u Ukrajini kao izgovor za izgradnju jedinstvene evropske vojne sile, što je deo njihovih težnji za još većim centralizovanjem vlasti.

Kada je reč o ekonomiji, fon der Lajen se hvali da je „Evropa izašla jača iz svake krize”, a to je daleko od istine. Na evropskom kontinentu je socijalni, ekonomski i kulturni pad u punom jeku, a sve više ljudi postaje svesno da se bore za identitet Evrope, koji je sistematski uništavan.

Globalizam i centralizacija nisu ništa drugo nego tiranija pod maskom „demokratije”, a suočavanje s tom stvarnošću predstavlja izazov za sve nas.

Nulta Tačka/InfoWars