Prvi efekat sukoba između SAD i Irana bio je širok poremećaj na Bliskom istoku. Drugi efekat bio je energetski šok koji je naglo podigao cene benzina i dizela na pumpama. Treći efekat mogao bi biti pad raspoloženja potrošača zbog viših troškova energije, straha od inflacije i šire ekonomske i geopolitičke neizvesnosti.
Prema rečima rukovodilaca Folksvagena i Volvoa, prenos energetskog šoka na potrošače već se osetio samo 12 dana nakon početka operacije „Epski bes“. Oni tvrde da je raspoloženje kupaca već počelo da slabi.
„Već vidimo pad raspoloženja kupaca na mnogim tržištima“, rekao je direktor prodaje Folksvagena Martin Zander na industrijskom skupu u Londonu. „Potrošači su već bili suočeni sa velikom neizvesnošću, a ovo sada dodaje još jedan sloj zabrinutosti.“
Direktorka Volvoa za Veliku Britaniju, Nikol Melilo Šo, rekla je da bi ekonomska neizvesnost uskoro mogla dovoljno da pogodi raspoloženje potrošača da domaćinstva počnu da odustaju od velikih kupovina.
„Ako mi automobil nije neophodan, a troškovi života rastu, možda neću kupiti novi auto“, rekla je Šo. Oboje su govorili na industrijskom događaju koji je organizovalo Udruženje proizvođača i trgovaca motornih vozila.
Ranije ove nedelje analitičar UBS-a Džozef Spak upozorio je da raste zabrinutost investitora zbog skoka cena nafte i pretnje koju to predstavlja za potražnju za automobilima. Ipak, naglasio je da istorijski podaci pokazuju da je dugoročna veza između cena nafte i potražnje za automobilima u SAD relativno slaba.
„Zabrinutost investitora zbog viših cena nafte i njihovog uticaja na prodaju automobila u SAD je razumljiva, posebno jer je pristupačnost već problem. Ali istorijski podaci pokazuju da je ta veza prilično ograničena“, naveo je Spak.
Postavlja se pitanje da li evropski proizvođači automobila samo koriste operaciju Donalda Trampa „Epski bes“ kao izgovor, s obzirom na to da je prodaja počela da pada mnogo pre sukoba, dok su kineski brendovi postepeno osvajali sve veći deo tržišta.
