Evropski liberalni zaštitni zidovi polako se ruše: Levica EU u panici

Levičarske stranke u Briselu su uplašene da će se njihov nedemokratski sanitarni kordon protiv desnice na kraju urušiti ako EPP predvođena CDU-om sledi vođstvo nemačke stranke na nivou Evropske unije. Ovo je usledilo nakon prvog glasanja u nemačkom parlamentu o migraciji, usvojenog u saradnji između centrističkog establišmenta Hrišćansko-demokratske unije Nemačke (CDU) i nacionalno konzervativne AfD, uz podršku većine Nemaca.

Strahove levice povećavaju i stranke desnog centra koje nemaju izbora osim da uđu u koalicije sa konzervativcima širom bloka, kao što su Austrija, Belgija, Holandija i drugde. Iako je proces tek počeo, evropski politički zaštitni zidovi polako se ruše, zahvaljujući biračima koji se u kritičnom broju okreću desnici. Kao odgovor, levica se sve više plaši da će izgubiti kontrolu nad svojim narativom da konzervativci nisu ništa drugo do „krajnje desničarski ekstremisti“ koji zaslužuju samo izolaciju.

Najveća briga u Briselu sada je Zeleni dogovor, jer se levičarske partije establišmenta plaše da će Evropska narodna partija (EPP) dati desnici i najmanje ustupke u pogledu klimatskih ciljeva prema novom Kompasu konkurentnosti. Nije da u ovom trenutku postoji velika spremnost: konzervativci (Patrioti za Evropu; PfE, evropski konzervativci i reformisti; ECR i Evropa suverenih nacija; ESN) svi su se ujedinili u svom pozivu da suspenduju i preispitaju klimatsku politiku EU – nakon otkrića da su verovatno nelegalno usvojene – ali EPP kategorički odbija da pruži svoju podršku.

Otkiveni dokument USAID-a: Plan za izazivanje globalne gladi, Depopulacija i Centralizovala Kontrola Stanovništva ⚠️ https://t.co/MZY5mGeOxH

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 13, 2025

Osigurati da je lojalnost EPP-a na levici

Nemački socijalisti (SPD) podstakli su debatu u poslednjem trenutku na plenarnom dnevnom redu u sredu pod nazivom „Saradnja između konzervativaca i krajnje desnice kao pretnja konkurentnosti u EU“. Ugao konkurentnosti je u velikoj meri bio samo paravan, naravno, potreban da bi debata ostala aktuelna, jer je to bilo glavno pitanje o kojem se tog dana raspravljalo u Evropskom parlamentu (EP). Ali očigledno je trebalo da posluži kao sredstvo da se nanese sramota EPP-u da se vrate u tradicionalni savez sa levicom, bez obzira na temu.

Strategija je funkcionisala—barem sudeći po reakciji glavnog govornika EPP-a, Danijela Kasparija (CDU) koji je požurio da osudi svaku buduću saradnju sa AfD-om ili drugim konzervativnim strankama u Briselu pre nego što debata u potpunosti počne. Centristički poslanik u Evropskom parlamentu brzo je uverio svoje levičarske kolege da ni CDU „neće raditi zajedno“ niti ući u koaliciju sa desnicom AfD.

„Vi govorite o zaštitnom zidu, mi želimo da ugasimo vatru iza zida“, rekao je Kaspari, objašnjavajući da je cela poenta malo promenjenog kursa desnog centra o migracijama i klimi da spreči dalji uspon „ekstremista“ i izbegne da ovaj EP postane „poslednji u kome demokratske snage imaju većinu“.

Omogućavanje uspona „krajnje desnice“

Međutim, to nije sprečilo levičare da kritikuju EPP za bilo kakvu stvarnu ili navodnu nameru da dozvoli desničarima da imaju reč u evropskoj politici.

„Krajnje desničarske stranke ne dolaze same na vlast“, ​​rekla je nemačka socijalistkinja (S&D) Katarina Barli, pre nego što je prozvala lidera CDU Fridriha Merca da se nije sećao lekcija iz nacističke prošlosti zemlje. „Mi u Nemačkoj bi trebalo da znamo bolje.

Francuski poslanik Sandro Gozi iz liberalne Obnove upozorio je EPP da će otuđiti svoje levičarske koalicione saveznike ako nastavi da ide „putem ekstrema“.

„Zajedno smo glasali u Fon der Lajen komisiji, Obnovi, socijalistima [S&D] i EPP“, izjavio je Gozi:

Ne bi trebalo da imamo većinu promenljive geometrije ili konvergenciju sa krajnjom desnicom, jer ovaj oportunizam kolega iz EPP-a truje EU.

Kao i uvek, Zeleni su još oštrije klevetali konzervativce i njihove navodne nove prijatelje u centru. Finska evroposlanica Marija Ohisalo je, na primer, optužila „krajnju desnicu“ za beskrajni rasizam i homofobiju, kao i za „nacističke pozdrave“ i uključivanje u „bizarne kulturne ratove svaki dan“ u ime slobode govora, dok desni centar „to omogućava širom Evrope“.

Austrijanac Tomas Valc, takođe iz Zelenih, rekao je da ga ono što danas vidi podseća na „najmračnija vremena prošlog veka“. On je ukazao na demohrišćanske partije kao što je Austrijska narodna partija (OVP), dozvoljavajući „ekstremnoj desnici“ da preuzme vlast – zgodno izostavljajući činjenicu da je konzervativna Slobodarska partija (FPO) pobedila na prošlogodišnjim izborima sa velikom razlikom.

Valc je čak izjavio da je zahtev FPO-a da se povrati primat nacionalnih zakona i pravde nad zakonima EU jednak „uništavanju EU kroz mala vrata“ i preispitivanju „glavnih vrednosti“ na kojima je izgrađena. Članovi EPP-a su „saučesnici“, a ovo je „izuzetno opasno“ za našu demokratiju – fraza koja bi našim čitaocima mogla biti poznata.

1300 zakona i nula razuma: stvarne pretnje konkurentnosti EU

Konzervativne grupe su navikle da ih u EP nazivaju svakakvim imenima, tako da ih debata nije baš dotakla.

Anders Vistisen iz PfE-a se šalio:

Nije li čudesno da iste stranke koje su gradile evropsku ekonomsku budućnost zasnovanu na politici komunista i ekstremnih zelenih partija sada krive desnicu za nedostatak konkurentnosti u EU?

Danski poslanik Evropskog parlamenta rekao je da je argument levice ne samo licemeran već i duboko netačan, jer su nacionalni konzervativci uvek bili isključeni iz donošenja odluka kroz sanitarni kordon, uključujući i ovaj mandat, i da je to pravi razlog zbog kojeg evropska ekonomija propada i cene energije su više nego u SAD.

„Primenili ste 1.300 [zakona] od 2009, četiri puta više od SAD“, dodao je Vistisen. „Možda je to razlog zašto ne možete da se takmičite. Možda je vaša ideološka slepoća i glupost u ekonomiji razlog zašto ne možete da se takmičite, a ne desnica koju nikada ne puštate. Ali kad dođemo na vlast, mi ćemo to popraviti, pa polako.”

Češka evroposlanica Klara Dostalova (PfE) izrazila je sličan ton:

Hajde da cenimo ironiju današnje diskusije… Cene energije vrtoglavo rastu, ali najveća briga je saradnja konzervativnih partija?

Potpredsednika ECR-a Karla Fidancu (FdI) više je nerviralo što levica „izvrće reči“ nazivajući desni centar „konzervativcima“, a prave konzervativce „krajnjom desnicom“. „To je ista stara igra: etiketiranje svojih političkih protivnika kako bi ih diskreditovali i isključili iz političke debate“, rekao je on. Prava pretnja konkurentnosti bloka su oni koji su izgradili „brdo birokratije“ sa katastrofalnom klimatskom politikom na vrhu, dodao je Fidanca.

Nulta Tačka/InfoWars