Evropski sud za ljudska prava odobrio nedemokratsko poništavanje izbora u Rumuniji
Evropski sud za ljudska prava (ECtHR) odbio je žalbu nezavisnog kandidata Kalina Đorđeskua na poništenje bez presedana predsedničkih izbora 2024. od strane Ustavnog suda Rumunije (CCR), što je dodatno podstaklo drastičnu političku krizu u zemlji.
U svojoj presudi od utorka, 21. januara, Evropski sud za ljudska prava je rekao da su njegovi članovi jednoglasno glasali da odbiju zahtev lidera nacionalista za izdavanje hitne presude, rekavši da se takva mera koristi samo u izuzetnim slučajevima kada se podnosioci zahteva suočavaju sa neposrednim rizikom. Međutim, redovna presuda u ovom slučaju se očekuje za nekoliko meseci — najverovatnije ne na vreme da se napravi razlika u javnosti pre nego što se izbori ponove u maju.
Međunarodni sud za ljudska prava bio je Đorđeskuovo poslednje sredstvo da poništi odluku CCR-a koju je nazvao „formalizovanim državnim udarom“ nakon što je rumunski Apelacioni sud već odbacio njegovu tužbu. CCR je prvobitno poništio izbore zbog navoda o mešanju Rusije na TikTok-u, iako kasnije nije objavljen nijedan ubedljiv dokaz za to.
I proevropske stranke i evroskeptične opozicione stranke pozivaju na poništavanje prvobitne odluke i na novoorganizovani drugi krug između dva kandidata koji su pobedili u poništenom prvom krugu, Đorđeskua i Elene Laskoni, iz liberalne stranke USR.
Tri nacionalističke stranke – Alijansa za Uniju Rumuna (AUR; Evropski konzervativci i reformisti) i dva njena ekstremnija ogranka, SOS Rumunija i POT – kao i Laskonijin USR optužuju CCR da je pod uticajem partija vladajućeg establišmenta, Socijaldemokratske partije (PSD; Progresivni savez socijalista i demokrata, S&D) i desnog centra Nacionalno liberalne partije (PNL; Evropska narodna partija).
Narod mora da čuje istinu, dosta je bilo lažne istorije | Miloslav Samardžić | Mario Zna, 312 Uživo
Laskoni se posebno obrušila na socijalističkog premijera Marsela Čolakua (PSD) zbog „uništavanja demokratije“ tako što je iznudio ponavljanje izbora na sudu prepunom socijalista jer je završio na trećem mestu u predsedničkoj trci i zbog toga je diskvalifikovan iz drugog kruga; kao i na vršioca dužnosti šefa države Klausa Johanisa (PNL), koji je „ilegalni zakupac” predsedničke palate koji je odbio da se povuče nakon što mu je mandat istekao.
Dajući podršku Đorđesku, AUR je organizovao niz velikih protesta u prestonici, od kojih je najveći privukao skoro sto hiljada ljudi. Ankete pokazuju da se jasna većina Rumuna (62%) slaže sa opozicionim strankama da je poništenje izbora bilo nezakonito, a samo svaki treći smatra da je CCR ispravno postupio.
True democracy reflects the will of the people. Ignoring election outcomes in the name of ‘defending democracy’ isn’t just hypocrisy—it’s tyranny.@georgesimion @CG_Romania https://t.co/qbfNwFUKWs
— Rob Roos 🇳🇱 (@Rob_Roos) January 18, 2025
Predsednički izbori, i prvi i drugi krug, biće ponovljeni u maju, ali još nije jasno da li će Đorđeskuu uopšte biti dozvoljeno da se kandiduje – uprkos projekcijama koje ga stavljaju ispred svih drugih mogućih kandidata. Četiri druga kandidata koja će verovatno učestvovati su Laskoni, nezavisni gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan i zajednički kandidat partija establišmenta, bivši predsednik Senata Krin Antonesku (PNL).
Prema najnovijim anketama koje je pre samo nekoliko dana objavio institut za sociološka istraživanja Avantgarde, zavera establišmenta da spreči populističkog kandidata da postane predsednik samo je podstakla njegovu podršku među biračima.
Ruski komandant Nikolajev otkrio zašto su Srbi i Rusi oduvek bili trn u oku Zapada: „Mrze nas iz dva razloga“ (VIDEO) https://t.co/wCmyWe2mfD
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 19, 2025
Rezultati anketa pokazuju da bi Đorđesku ponovo došao na prvo mesto u prvom krugu sa 38% procenata — što je zapanjujućih 15 poena više u odnosu na poslednji put — a slede Antonesku (25%), Dan (17%), Laskoni i AUR lider Džordž Simion sa po 6% i SOS-ova Dajana Šošoaka sa 5%. Simion i Šošoaka javno podržavaju Đorđeskua i kandidovaće se samo ako mu bude zabranjeno učešće u trci, što znači da bi Đorđeskuova podrška mogla biti blizu 50 odsto.
Štaviše, u svim scenarijima drugog kruga (u slučaju da nijedan kandidat ne osvoji potpunu većinu), Đorđesku je prikazan kao najverovatniji pobednik trke. Antonesku ima najveće šanse da ga pobedi, ali bi i dalje izgubio sa 38%, dok bi Đorđesku postigao 43% protiv Dana i 44% protiv Laskonijeve.
Bez obzira na ishod, poništenje izbora pokazuje u kojoj meri je establišment EU spreman da se brani od demokratije.
Nulta Tačka/InfoWars
