Evrozona je pala u recesiju jer su cene energenata skočile

Evrozona je zbunila prethodne prognoze i smanjivala se dva uzastopna kvartala, pokazuju podaci u četvrtak, pošto su energetski šokovi, rat u Ukrajini, inflacija i monetarno zaoštravanje usporili zamah rasta tokom zime.

Podaci su pokazali da oblast valute od 20 nacija nije bila u stanju da izbegne recesiju – iako za sada veoma plitku – zbog čega je osećaj optimizma političara u pogledu ekonomske otpornosti evrozone na takve izazove izgledao preuranjeno.

BDP se smanjio za 0,1 odsto u prva tri meseca 2023. godine, prema revidiranim podacima Eurostata, zavoda za statistiku EU. Vest je pogoršana revizijom u poslednjem kvartalu 2022. godine – na kontrakciju od 0,1 odsto, uz prethodno predviđanje 0 odsto. Recesija se definiše kao dva uzastopna kvartala pada.

Ove brojke otežavaju posao vladama koje se bore sa krizom troškova života u Evropi izazvanom proksi ratom u Ukrajini i rezultirajućim porastom cena energije, i ogromnim pritiskom na Evropsku centralnu banku, koja se angažuje u povećanju kamatnih stopa bez presedana kako bi pokušala da obuzda rekordnu inflaciju.

Podaci su lošiji od prethodno signaliziranih. Procene objavljene u aprilu sugerišu rast od 0,1 odsto u evrozoni u prvom kvartalu godine. Korekcija naniže prati podatke iz Nemačke, najveće privrede evrozone, koji pokazuju da se i ona smanjila drugi uzastopni kvartal i skliznula u recesiju.

Ukupno, u prva tri meseca ove godine smanjen je pad u osam zemalja EU, pri čemu je Irska najviše pala, za 4,6 odsto, zbog pada izvoza multinacionalnih kompanija. U negativnoj teritoriji bile su i Litvanija, Holandija, Estonija, Malta, Mađarska i Grčka.

👉 FBI tražio od Tvitera da ukloni PRORUSKE NALOGE https://t.co/dmTo7g3WPj

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 8, 2023

Pozitivno je da je zaposlenost nastavila da raste u evrozoni, za 0,6 odsto u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na 0,3 odsto u prethodnom kvartalu.

Upravni savet ECB će se sastati da odredi kamatne stope 15. juna.

„Povećanje kamatne stope u junu je sigurno, ali pad ekonomije jača slučaj onih koji žele pauzu posle toga“, rekao je Daniel Kral, viši ekonomista za Evropu u Okford Economics. „Postoji više bola zbog zatezanja koje se dogodilo krajem prošle godine”.

Banka želi da nastavi da podiže stope na „dovoljno restriktivne nivoe“ kako bi inflaciju vratila na cilj od 2 odsto u srednjoročnom periodu, rekla je predsednica ECB Kristin Lagard članovima Evropskog parlamenta u ponedeljak.

ECB procenjuje da se očekuje da će monetarno pooštravanje smanjiti BDP u proseku za 2 procentna poena u periodu 2022-2025, sa vrhuncem koji se očekuje ove godine.

„Putanja će se nastaviti“, rekao je Ludovic Subran, glavni ekonomista u Allianzu. „Odlučnost ECB-a da ubije inflaciju biće ukaljana strahovima od recesije dok budemo hodali na prstima u narednim kvartalima”.

Nulta Tačka/Politico