Fajnenšal tajms: Inflacija na Baltiku rani pokazatelj razvoja situacije sa cenama širom Evrope
Donosioci političkih odluka strahuju da je situacija u baltičkom regionu rani pokazatelj razvoja situacije sa cenama tokom 2023. širom Evrope
Kada je ove godine inflacija u Litvaniji dostigla skoro nezamislivih 20 odsto, stanovnici ruralnog juga te baltičke zemlje morali su da zategnu kaiš.
„Ljudi manje kupuju. Teško je. Svi se više trude, nose odeću koju već imaju kako bi manje pazarili“, kaže 58-godišnja prodavačica čarapa i drugih đinđuva koja svoju robu prezentuje iz prtljažnika automobila.
U selu sa 200 žitelja u blizini granice sa Poljskom, slična situacija zabeležena je u lokalnoj prodavnici.
„Kada je izbio rat, kupovna moć ljudi je opala jer su počeli da štede novac. Poskupeli su gorivo i grejanje, struja, porezi… Hrana je poslednja stavka na koju ljudi misle. Kupuje se samo roba koja je na sniženju“, kaže kasir za „Fajnenšal tajms“.
Inflacija raste širom Zapada i dostigla je nivo koji je poslednji put zabeležen pre nekoliko decenija. Međutim, inflatorni udar iznad 20 odsto zabeležen je u Estoniji, Letoniji i Litvaniji i još je u porastu.
Iako su faktori koji uzrokuju visok nivo inflacije specifični za region Baltika, donosioci političkih odluka strahuju da je situacija u ovom regionu rani pokazatelj razvoja situacije sa cenama tokom 2023. širom Evrope.
Baltičke vlade, kao i mnoge na Starom kontinentu, svojim građanima su ponudile različite vrste pomoći sa namerom da prevaziđu poskupljenja, posebno u energetici.
🔶 Bioinženjering organa za transplantaciju: Proces pretvaranja svinjske jetre u ljudsku https://t.co/lBsdcXXUIO
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 28, 2022
Martin Kazakš, guverner Centralne banke Letonije, kaže da je Baltik evropski „kanarinac u rudniku uglja“, tj. „probni balon“ za ono što bi moglo da je snađe ove zime i proleća usled rasta cena energenata.
Ekonomista švedske najveće „Svedbanke“ na pitanje kolega zbog čega nema protesta građana, odgovara da baltičke zemlje imaju dve prednosti koje druge nemaju.
Prvo, oni nekoliko godina unazad imaju iskustvo sa relativno visokom inflacijom, i drugo, zbog sećanja na prisilnu, decenijama dugu okupaciju od strane Sovjetskog Saveza, „ruska brutalnost“ u Ukrajini im je prihvatljivija.
Stopa inflacije u baltičkim zemljama i pre ruske invazije bila je između 7,5 i 12,3 odsto, što je znatno iznad proseka Evrozone.
U Letoniji je 1992. godine inflacija iznosila čak 950 odsto, tako da ekonomisti imaju samo jedan zaknjučak – „Situacija nije kao u Nemačkoj, gde generacije nisu videle dvocifrenu inflaciju“.
Nulta Tačka/RT
