Fauči konačno priznaje prirodni imunitet
Da, Fauči nikada nije brinuo o doslednosti ili čak kontradiktornosti sa samim sobom iz dana u dan, često bez objašnjenja.
Prečesto se njegovo bavljenje „naukom“ doživljavalo kao performans. Ipak, stoji da su Fauči i sve njegove kolege/saradnici dve godine ili umanjivali ili poricali prirodni imunitet. To je bio izvor velike konfuzije.
U stvari, ovo je možda bila najveća naučna greška cele pandemije. To je značilo tihi tretman najutvrđenije tačke ćelijske biologije koju imamo. To se učilo u svakoj generaciji od 1920-ih do negde u novom veku kada su ljudi prestali da obraćaju pažnju na času biologije.
Nakon što je izbila pandemija, Fauči nije rekao ništa na ovu temu godinu i po dana. U Memorandumu Džona Snoua, napisanom da se suprotstavi Velikoj Baringtonovoj deklaraciji, tvrdi se da „nema dokaza za trajni zaštitni imunitet na SARS-CoV-2 nakon prirodne infekcije“. Nalozi za obaveznu vakcinaciju i pasoši su to isključili. Akademski, medicinski i korporativni izvršioci generalno odbijaju da ga priznaju.
Kada ga je CNN-ov dr Sandžej Gupta konkretno pitao, 13. septembra 2021, Fauči je brzo izbegao odgovor.
„Nemam zaista čvrst odgovor za vas na to. To je nešto o čemu ćemo morati da razgovaramo u vezi sa izdržljivošću imuniteta”, rekao je Fauči. „Mislim da je to nešto o čemu treba da sednemo i ozbiljno razgovaramo”.
Drugim rečima, niko ne zna!
Šef HHS-a je odbio da kaže bilo šta na tu temu, čak i kada je Rend Pol insistirao.
Ranije je SZO čak podržala ovo poricanje, idući toliko daleko da je promenila sopstvenu definiciju imuniteta usred pandemije. Oni su eliminisali staru rečenicu o prirodnom imunitetu i zamenili je tvrdnjom da imunitet potiče od „zaštite ljudi od virusa“, a ne od „izlaganja njemu“. To je neka nova pametna retorika!
Nema sumnje da je ovaj pokušaj da se negira prirodni imunitet bio sistematski i potisnut sa vrha.
Kako se ovo promenilo? U februaru 2022, CDC je konačno objavio temu koju nisu mogli zauvek poricati. A sada, sam Fauči je izjavio u intervjuu 23. marta 2022:
„Kada pogledate slučajeve, ne izgledaju kao da su ozbiljniji [od Omikrona] i ne izbegavaju imune odgovore bilo od vakcine ili prethodne infekcije”.
Ono što je ovde kritično nije njegova diskutabilna tvrdnja o vakcinama, već njegova neočekivana izjava o prethodnoj infekciji. Kao da je rekao: „Ovo svi znaju“. Ako je tako, to nije zahvaljujući njemu, CDC-u ili SZO.
Da budemo sigurni, sve što znamo od pre dve godine – ako ne i 2,5 hiljade godina – jeste da je imunitet od prethodne infekcije kovidom stvaran. Vakcine su tradicionalno bile zamena upravo toga. Brownstone je sakupio 150 studija koje pokazuju da je imunitet kroz infekciju efikasan, sveobuhvatan i trajan.
Da je ta poruka bila prisutna tokom karantina, stav prema virusu bi bio veoma drugačiji. Mi bismo od početka jasno videli sadašnju stvarnost, odnosno da endemičnost generalno dolazi u slučaju novog virusa ove vrste zbog imuniteta stanovništva izazvanog izloženošću. Ovako je čovečanstvo evoluiralo da živi u prisustvu patogena.
Da smo imali svest javnosti o tome, prioritet javnog zdravlja ne bi bio zaključavanje ljudi koji mogu da budu izloženi virusu bez teškog oblika bolesti, već upozoravanje onih koji moraju da budu oprezni dok se imunitet stada u sopstvenom krugu kontakata ne ostvari kroz dobijanje virusa i oporavak.
Oni koji kažu da je to opasno, uzmite u obzir da je masovno izlaganje upravo ono što se dogodilo u svakom slučaju, u trajanju od dve godine, a ne u jednoj sezoni. Ovo odlaganje neizbežnog moglo bi biti ono što je omogućilo da se varijante pojave i zavladaju u uzastopnim rundama, pri čemu je svaka nova pogađala naivni imuni sistem na načine koje je bilo teško predvideti. Izravnavanje krivulje značilo je „produženje bola“, tačno kako je Knut Vitkovski predvideo u martu 2020.
Široko rasprostranjeno razumevanje prirodnog imuniteta promenilo bi čitavu kalkulaciju javne percepcije o tome kako upravljati svojim životom suočenim sa novim virusom. Umesto da samo beže i kriju se, ljudi su možda razmišljali o kompromisima, kao što su uvek radili u prošlosti. Koji je moj rizik od infekcije i pod kojim uslovima? Ako dobijem stvar, šta se onda dešava? To je takođe moglo promeniti prioritete od izbegavanja bolesti i subvencija za vakcinu i naloga do razmišljanja o ključnoj stvari: šta ljudi treba da rade ako se razbole? Šta lekari preporučuju i prepisuju?
Zanemarivanje terapije utiče na ovo veoma visoko. Ako ljudi veruju da je zaključavanje, držanje podalje, maskiranje, zaustavljanje putovanja i generalno odustajanje od svih izbora u životu pravi način da patogen magično nestane, plus imaju utisak da je rizik od teških ishoda podjednako raspoređen u celoj populaciji, plus oni veruju da će 3-4% stanovništva umreti od Covid-a (kao što je bilo sugerisano u prvim danima), na kraju ćete imati mnogo popustljivije ljude kojima je lako manipulisati.
Da je prirodni imunitet od početka s pravom viđen kao najjači i najširi oblik imuniteta, a mi smo umesto toga sledili ideju fokusirane zaštite, nalozi za obaveznu vakcinaciju ne bi dolazili u obzir.
Drugim rečima, prećutkivanje ove teme bilo je kritično za plašenje ljudi širom sveta da bi vlast krenula sa neviđenim napadom na prava i slobode, čime se gubi do dve godine obrazovanja u detinjstvu, zatvaraju milioni malih preduzeća i uskraćuju se osnovna sredstva ljudima, verske slobode, pored kolapsa javnog zdravlja koji je doveo do rekordnih smrtnih slučajeva od alkohola i opijata, da ne pominjemo izgubljene skrininge za rak, vakcinacije u detinjstvu i opšte loše, fizičko i psihičko zdravlje.
Ova stvar nije bez posledica. Mnogi očekuju neko pokajanje. Umesto toga dobijamo usputni komentar i ništa više. Na kraju krajeva, iskreni razgovori o ovoj temi mogu biti rizični: to bi impliciralo da je njihova cela strategija ublažavanja bila pogrešna od početka i da je nikada više ne bi trebalo ponoviti.
MARIO ZNA i NIKOLA MILJKOVIĆ- Lažu nas celog života- Mi smo potomci VANPLANETARNE CIVILIZACIJE
