Folksvagen razmatra gašenje četiri fabrike u Nemačkoj i povećanje broja otkaza na čak 100.000 zaposlenih, što bi predstavljalo najveću reorganizaciju u istoriji automobilske industrije, tvrde izvori upoznati sa planovima kompanije.
Kako navode izvori, članovi Nadzornog odbora Folksvagena već su upoznati sa planom, koji bi trebalo da bude razmatran na sednici 9. jula.
Kompanija se suočava sa sve većim pritiskom kineskih proizvođača automobila, visokim američkim carinama na uvoz vozila, kao i padom potražnje u Evropi, zbog čega, prema navodima Folksvagena, sadašnji poslovni model više nije održiv.
Plan podrazumeva zatvaranje fabrika u Hanoveru, Cvikauu, Emdenu i Audijevog pogona u Nekarsulmu. Time bi više od 45.000 radnih mesta bilo direktno ugroženo, uz već planiranih 50.000 otkaza.
Ako bude sproveden, otpuštanje 100.000 radnika i zatvaranje četiri fabrike predstavljaće najveće restrukturiranje u istoriji automobilske industrije. Po obimu bi bilo uporedivo sa velikim rezovima koje je sproveo Dženeral Motors uoči i tokom bankrota 2009. godine, kao i početkom devedesetih, kada je kompanija otpustila oko 74.000 radnika i zatvorila ili obustavila rad 21 fabrike.
Generalni direktor Folksvagena Oliver Blume predstavio je plan višem menadžmentu kako bi obezbedio podršku za duboke rezove, za koje se očekuje snažan otpor sindikata i pokrajine Donja Saksonija, drugog najvećeg akcionara kompanije.
Prema pisanju magazina „Manager Magazin“, Folksvagen planira i smanjenje investicija za oko 15 odsto, na nešto više od 130 milijardi evra u narednih pet godina.
Blume i finansijski direktor Arno Antlic žele temeljnu reorganizaciju 89 godina stare kompanije, uključujući izdvajanje osnovnog brenda Folksvagen i poslovanja sa auto-delovima u posebne kompanije.
Akcije Folksvagena pale su u petak na najniži nivo u poslednjih 16 godina, što pokazuje da investitori sumnjaju u uspeh plana.
„Visoki troškovi su samo posledica, a ne uzrok problema. Ključni problem je slaba prodaja. Folksvagen mora da ponudi proizvode za kojima će postojati velika potražnja, tek tada će prestati rasprava o troškovima“, rekao je Ingo Špajh iz investicione kuće Deka, jednog od akcionara Folksvagena.
Portparol Folksvagena odbio je da komentariše poverljiva dokumenta, ali je poručio da „cela grupacija, zajedno sa svojim brendovima i podružnicama, mora da prođe kroz dalekosežne promene“.
Radnički savet i moćni sindikat IG Metal odmah su najavili otpor.
„Ako ovakvi planovi budu sprovedeni, učinićemo sve što je u našoj moći da ih sprečimo“, navodi se u zajedničkom saopštenju.
Vlada Donje Saksonije takođe je saopštila da neće podržati plan.
Folksvagen grupa je tokom 2025. godine zapošljavala 667.164 radnika širom sveta, od čega gotovo 43 odsto u Nemačkoj.
Prvi pokušaj Olivera Blumea da zatvori fabrike u Nemačkoj još 2024. godine propao je zbog snažnog otpora sindikata, koji su organizovali štrajkove i blokirali planove uprave.
U međuvremenu, tržišni uslovi dodatno su se pogoršali. Kineski proizvođači električnih automobila nastavljaju da preuzimaju tržište. Njihov tržišni udeo u Kini naglo raste, dok su strani proizvođači pali sa 57 odsto tržišta 2020. godine na svega 32 odsto u 2025.
Folksvagen, koji je godinama bio najveći proizvođač automobila u Kini, izgubio je prvo mesto od kompanije BYD 2024. godine, a tokom 2025. pao je na treće mesto.
Pad prodaje sada pogađa i premijum proizvođače poput BMW-a, koji je prošle sedmice upozorio na slabije finansijske rezultate zbog pada prodaje u Kini.
Istovremeno, kineski proizvođači poput BYD-a, Čerija, SAIC-a i Lipmotora ubrzano povećavaju prisustvo i na evropskom tržištu, dok se očekuje da će još desetine kineskih automobilskih kompanija uskoro ući u Evropu.
