Nemački automobilski gigant Folksvagen prijavio je neto gubitak od 5,8 milijardi evra u trećem kvartalu 2026. godine, dok se nemačka industrija suočava sa visokim troškovima energije i sve žešćom globalnom konkurencijom.
Najveći proizvođač automobila u Evropi zabeležio je znatno lošije rezultate nego u istom periodu prošle godine, kada je gubitak iznosio 1,1 milijardu evra. Kompanija je rezultate objavila u četvrtak. Prihodi su pali za 6,3 odsto, na 75,3 milijarde evra, dok su isporuke vozila smanjene za 14,3 odsto.
„Američke carine predstavljaju teret za naše poslovanje, kinesko tržište se smanjuje, a konkurentski pritisak u Evropi značajno raste“, izjavio je finansijski direktor i operativni direktor Folksvagen grupe Arno Antlic.
Folksvagen se u Evropi suočava sa sve većom konkurencijom jeftinijih kineskih automobila, dok je njegovo poslovanje sa električnim vozilima i dalje manje profitabilno od proizvodnje konvencionalnih modela.
Ovi rezultati dolaze nakon što je automobilski gigant u septembru najavio sveobuhvatan plan restrukturiranja, koji bi mogao da dovede do ukidanja čak 100.000 radnih mesta, dok bi četiri fabrike u Nemačkoj mogle da budu zatvorene.
Problemi, međutim, prevazilaze granice automobilske industrije. Nemačko ministarstvo privrede je u proceni objavljenoj 21. oktobra priznalo da privredni zamah slabi i da je proizvodna aktivnost usporena, naročito u industrijama koje troše velike količine energije.
Nemački proizvođači već se godinama bore sa visokim troškovima energije, nakon što su izgubili pristup jeftinom ruskom gasu koji se isporučivao gasovodima, posle eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine.
Nemačka se sve više oslanja na izdvajanja za odbranu kako bi podstakla privredni rast. Vlada je 8. oktobra podigla prognozu privrednog rasta za 2026. godinu na 1,3 odsto, priznajući da javna potrošnja na odbranu i infrastrukturu doprinosi oporavku.
Preorijentacija ka vojnoj proizvodnji već je vidljiva u automobilskoj industriji. Folksvagen je u septembru postigao preliminarni dogovor o prodaji svoje fabrike u Osnabriku, koja bi bila preuređena za proizvodnju vojne opreme. Time bi potencijalno bilo sačuvano oko 1.400 radnih mesta. Plan predviđa saradnju sa izraelskim proizvođačem oružja Rafael na razvoju sistema protivvazdušne odbrane.
Proizvođač naoružanja Rajnmetal takođe je najavio planove za proširenje proizvodnih kapaciteta, uključujući proizvodnju oklopnih vozila, što bi moglo da otvori više od 1.000 novih radnih mesta.
Širenje nemačke vojne industrije izazvalo je kritike Rusije. Govoreći u septembru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov doveo je u pitanje ambiciju nemačkog kancelara Fridriha Merca da Nemačku pretvori u vodeću vojnu silu Evrope. Upozorio je na moguće posledice takve politike i upitao da li je Berlin izvukao pouke iz Drugog svetskog rata.
U junu je Kiril Dmitrijev, specijalni izaslanik ruskog predsednika za investicije, optužio evropske proizvođače oružja da profitiraju od sukoba u Ukrajini. Tvrdio je da oni imaju „ozbiljan finansijski interes“ da se borbe nastave.
Evropska unija, s druge strane, ističe da je cilj njene vojne pomoći Kijevu postizanje trajnog mira.
Nulta Tačka/RT
