Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен искористила је свој говор о стању Уније за 2025. годину да представи низ нових регулаторних мера које уводе нове изазове за дигитална права и слободу говора широм Европе и света.
Представљене као мере у служби јавног здравља, демократије и заштите деце, Комисија гура ЕУ све дубље у институционализовану цензуру и контролу интернета.
Обраћајући се Европском парламенту, фон дер Лајен је изјавила да је „запрепашћена дезинформацијама које угрожавају глобални напредак – од малих богиња до дечије парализе“.
Позивајући се на страх од глобалне здравствене кризе, представила је иницијативу под називом „Иницијатива за глобалну здравствену отпорност“, за коју је навела да ће је ЕУ предводити.
Очекује се да ће ова иницијатива још чвршће повезати говор на интернету са званичним наративима о здрављу, постављајући основу за шире сузбијање супротстављених ставова под етикетом „медицинске дезинформације“.
Једна од кључних тачака њеног обраћања био је такозвани „Штит европске демократије“, програм који смо већ детаљно обрађивали, а чији је циљ централизовање и убрзавање рада Комисије на пољу цензуре под изговором борбе против „стране манипулације информацијама и мешања у унутрашње ствари“.
Представљајући интернет као ратно поље, изјавила је: „Наша демократија је под нападом. Појачана манипулација информацијама и дезинформације разарају наше друштво.“
📰 Да ли је пад броја становника заиста катастрофа? „Економист“ тврди да нијеhttps://t.co/nr0evCcwYS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 12, 2025
У том контексту, најавила је оснивање нове институције – Европског центра за демократску отпорност.
Према речима фон дер Лајен, овај центар ће омогућити ЕУ да значајно повећа капацитете за „праћење и откривање манипулација информацијама и дезинформација“.
Али ту се агенда не завршава. Представила је и „Програм медијске отпорности“, за који тврди да ће подржати „независно новинарство и медијску писменост“.
У пракси, међутим, овакви програми често резултирају појачаним промовисањем званичног, од државе одобреног садржаја, док медији са критичким или независним ставовима остају без подршке и финансија.
Фон дер Лајен се осврнула и на нестанак локалног новинарства у руралним срединама и навела: „То је створило многе медијске пустиње у којима цвета дезинформација… Зато покрећемо нови Програм медијске отпорности – он ће подржати независно новинарство и медијску писменост.“
Упркос томе што постојећи Закон о дигиталним услугама већ предвиђа проверу старости (а тиме и дигитални ИД), фон дер Лајен је најавила могућност још рестриктивнијег приступа интернету за младе.
Позивајући се на контроверзну аустралијску реформу из 2024. године, која укључује забрану друштвених мрежа за млађе од 16 година, навела је да би и ЕУ могла размотрити слична правила.
„Као што смо некада учили децу да не смеју да пуше, пију или гледају садржај за одрасле до одређених година, време је да размислимо о сличним ограничењима за друштвене мреже,“ рекла је она.
Цео говор указује на наставак консолидације контроле над дигиталним простором од стране институција ЕУ, са посебним нагласком на регулисање говора и увођење нових ограничења за приступ интернету.
Нулта Тачка/ИнфоВорс
