Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen popustila je pod pritiskom grupe Zelenih u Evropskom parlamentu (EP) da pooštri klimatske zakone Evropske unije uprkos sve većem otporu zemalja članica.
Fon der Lajen je prošle godine obećala Zelenima da će modifikovati evropski zakon o klimi ako podrže njen ponovni izbor na čelo Komisije.
Zeleni su rekli da žele „jasne i obavezujuće“ ciljeve postavljene za zemlje članice koje treba da postignu do 2040.
Evropski zakon o klimi upisuje u zakonodavstvo cilj postavljen u Evropskom zelenom dogovoru za Evropu da postane klimatski neutralna – postizanje neto nulte emisije gasova staklene bašte – do 2050. Zakon takođe postavlja srednji cilj smanjenja emisija za najmanje 55% do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
U svojoj najnovijoj preporuci, Komisija želi da uspostavi još jedan srednji cilj: smanjenje emisija za najmanje 90% do 2040. Ako bi takav predlog bio usvojen, zahtevi bi postali obavezujući za sve države članice.
Istina izlazi na videlo, ovo niko ne može da zaustavi | Borislav Antonijević | Mario Zna, 315 Uživo
Pored toga, EU želi da 42,5% potrošnje energije bude pokriveno obnovljivim izvorima energije do 2030. godine i želi da nastavi dekarbonizaciju industrijskog sektora širenjem upotrebe obnovljivih izvora energije, kao i proizvodnjom baterija, toplotnih pumpi i električnih vozila.
Zeleni su tek šesta najveća grupa u EP, sa 53 poslanika od 720. Činjenica da imaju takvu polugu nad Fon der Lajen govori mnogo o Komisiji, a ukazuje i na nespremnost institucija EU da vode računa o pomeranju udesno u politici posle izbora za EU prošle godine.
Mnoge države članice s pravom okrivljuju Evropski zeleni dogovor za povećanje poreza i nepotrebno opterećenje kompanijama i poljoprivrednicima, kao i za doprinos rastućim cenama energije i gušenju konkurentnosti EU.
DŽULIJAN ASANŽ O USAID-U: „GRAĐANSKO DRUŠTVO JE BAJKA“ ‼️
Asanž je razotkrio kako su nevladine organizacije pretvorene u politička oruđa, tvrdeći da građansko društvo više nije nezavisno
👉 Opširnije na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFoUI pic.twitter.com/k1vHrzMOEq
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 12, 2025
Iako namerava da smanji birokratiju, akcije Komisije neće učiniti skoro ništa da spasu evropske privrede od katastrofalnih posledica Zelenog dogovora i njegovih nerealnih ciljeva dekarbonizacije.
Desničarska grupa Patrioti za Evropu nedavno je pozvala desnicu u Evropskom parlamentu da udruže snage kako bi osporili Zeleni dogovor i da preduzmu „brzu, masovnu i konkretnu akciju“ kako bi zaštitili kompanije i potrošače od negativnih efekata klimatskih politika.
Sa usponom desničarskih, antiglobalističkih partija sa obe strane Atlantika, predlozi za odbacivanje radikalne klimatske politike postaju redovna pojava.
Verovatni sledeći nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da će dati prioritet revitalizaciji industrijske baze zemlje ispred zaštite klime, a dve strane koje pokušavaju da formiraju vladu u Austriji počele su razgovore pristankom na smanjenje subvencija koje se isplaćuju za klimatske politike.
U nedelju su birači u Švajcarskoj na referendumu odbacili set strogih ograničenja emisije gasova staklene bašte.
Nulta Tačka/InfoWars
