Francuska pretekla Nemačku kao glavna destinacija za tražioce azila u EU
Francuska je prvi put pretekla Nemačku kao vodeću destinaciju za tražioce azila u Evropskoj uniji, pokazuje izveštaj Vlade.
Prema poverljivim dokumentima koji su procurili u nemački list Welt am Sonntag, Francuska je u prva tri meseca ove godine zaprimila 40.871 zahtev za azil, što je najviše od svih zemalja EU. Slede Španija sa 39.318 zahteva, dok je Nemačka, koja je obično bila na prvom mestu, pala na treće sa 37.387 zahteva.
Ovo predstavlja pad od 41 procenta u odnosu na isti period prošle godine. S druge strane, Francuska je na putu da zabeleži povećanje od tri procenta do kraja 2024. godine ako se trend iz prvog kvartala nastavi.
Pad u Nemačkoj pripisuje se pre svega završetku građanskog rata u Siriji, koji je dugo bio izvor glavnih zemalja porekla za tražioce azila u Nemačkoj.
Ovaj pad se poklapa sa opadanjem broja tražilaca azila koji ulaze u EU+, koja uključuje Norvešku i Švajcarsku. Do sada je ove godine 210.641 osoba podnela zahtev za zaštitu u regionu, što je pad od 19 procenata u odnosu na prošlu godinu.
Fauči: Sledeća „pandemija“ će verovatno biti respiratorna bolest sa visokom smrtnošću (VIDEO) ❓https://t.co/MInkjDoN1Z
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 7, 2025
Nasuprot liberalnim zemljama, i pokazujući sposobnost vlada da ograniče masovnu migraciju, Mađarska i Slovačka zauzimaju poslednja mesta na listi zemalja po broju prijavljenih zahteva za azil, sa Budimpeštom koja je primila samo 22 zahteva, a Bratislava 37 od početka godine.
Francuska, naročito pod vladavinom predsednika Emanuela Makrona, usvojila je daleko liberalniji pristup prema prelazu granica. Broj prvih zahteva za azil porastao je za 89 procenata od dolaska Makrona na vlast do 2023. godine. Razlika je još drastičnija u poređenju sa ranijim godinama, s obzirom na to da je 2023. zabeležila povećanje od 245 procenata u odnosu na 2009. godinu.
Između 2017. i 2023. godine, Makronova vlada registrovala je 825.000 zahteva za azil, što je ekvivalentno dozvoli za ulazak celokupne populacije Marseja, u potpunosti sastavljene od tražilaca azila, u Francusku tokom tih šest godina.
Opservatorija za imigraciju i demografiju (OID) pripisuje masovni priliv lakim kriterijumima za podnošenje zahteva za azil u Francuskoj. Prema njihovim podacima, prema trenutnim pravilima, oko 580 miliona ljudi širom sveta bi bilo kvalifikovano da podnese zahtev za azil u Francuskoj, što je otprilike 8,5 puta više od trenutne populacije zemlje.
OID je ukazao na proširenje definicije izbeglice u poslednjim godinama, koja sada uključuje sve one koji navodno pate od nasilja u svojoj domovini zbog pola ili roda, umesto tradicionalne definicije koja se odnosi na bežanje od rata i konflikta. Takođe, nema ograničenja u broju ljudi koji mogu podneti zahtev po zemlji, niti ograničenja u broju koji vlada odluči da primi svake godine.
Nikolas Puvreo-Monti, direktor OID-a, pozvao je vladu da zatraži izuzeće od pravila EU o imigraciji, slično onom koje imaju zemlje poput Danske i Irske. Takođe je predložio da država odbije bilo koji drugi zahtev od migranata i učini sistem azila manje privlačnim kako bi smanjila talase migranata koji traže azil u zemlji.
