Француски премијер Себастијан Лекорну објавио је оставку мање од 12 сати након што је именовао нову владу. Француски парламент је дубоко подељен око покушаја усвајања новог буџета који би се бавио растућим дугом.
Бивши министар одбране, Лекорну је био седми премијер кога је именовао француски председник Емануел Макрон, и пети у последње две године. Његова изненадна оставка, мање од месец дана након преузимања дужности, чини га премијером са најкраћим мандатом у савременој француској историји.
Као дугогодишњи Макронов сарадник, Лекорну се у недељу нашао на мети оштрих критика са обе стране политичког спектра, након што је представио нови кабинет који је у великој мери остао непромењен у односу на претходну владу Франсоа Бајруа. Странке широм Народне скупштине запретиле су да ће оборити нову владу.
Након објаве, више политичких партија позвало је на ванредне парламентарне изборе. Партија Национално окупљање изјавила је на мрежи Икс да је „Макронизам мртав“, и позвала Макрона да изабере између распуштања Народне скупштине или давања оставке.
Жан-Лик Меланшон, лидер левичарске партије Непокорна Француска (ЛФИ), такође је позвао на покретање иницијативе за смену Макрона са функције.
Убрзо након вести о Лекорнуовој оставци, берза у Паризу је пала за 12%, што је најгори резултат међу европским индексима тог дана. Евро је такође ослабио за 0,7% због политичке нестабилности.
👉 Познати микробиолог упозорава: Ковид „вакцине“ скраћују људски животhttps://t.co/LJpPFILwCh
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 3, 2025
Финансије Француске су под све већим притиском, са дефицитом који је 2024. године достигао 5,8% БДП-а, а јавни дуг се попео на 113%, што је далеко изнад границе од 60% прописане правилима ЕУ. Влада је покушавала да прогура буџет штедње с циљем смањења потрошње и стабилизације дуга, али поделе у Народној скупштини отежавају постизање договора.
Политичка блокада потиче из ванредних избора одржаних прошле године, након којих Француска није добила јасну парламентарну већину. Доњи дом сада је подељен на три блока — Макронову центристичку алијансу, левичарски Нови народни фронт и Национално окупљање — и ниједан од њих не може самостално да влада. Као резултат тога, Макронове владе су се више пута суочавале са проблемима у обезбеђивању подршке за кључне законе.
Нулта Тачка/РТ
