U francuskom gradu Vitelsajmu, u regionu Alzas, više od 40.000 tona toksičnog otpada leži zakopano 500 metara ispod zemlje — tačno iznad jednog od najvažnijih izvora podzemne vode u Evropi.
U junu je francuski sud doneo odluku da se otpad iz nekadašnjeg rudnika kalijuma Stokamin (Stocamine) trajno zapečati, uprkos upozorenjima naučnika da bi otrovne hemikalije mogle da procurе u vodene tokove Gornje Rajne.
Sud: Nema dovoljno vremena za bezbedno uklanjanje otpada
Sud u Strazburu presudio je 17. juna da je rizik od urušavanja rudarskih tunela prevelik i da bi pokušaj vađenja otpada mogao da izazove nesagledive posledice. Po nalogu sudskog savetnika, odlučeno je da se otpad trajno zatvori u betonske barijere kako bi se sprečilo njegovo širenje.
Međutim, geolozi, stručnjaci i ekološke organizacije ne slažu se sa ovom odlukom.
Švajcarski geolog Markos Buzer, koji je bio deo ekspertskog komiteta za Stokamin još 2011. godine, upozorava da bi prodiranje vode u rudnik moglo da izazove zagađenje podzemne vode duž nekoliko kilometara, širine stotina metara i visine do 40 metara.
„Za 20, 30 ili 50 godina ljudi će reći: bili su ludi što nisu uklonili otpad kad su imali priliku“, rekao je Buzer.
Tajni otrovi i propusti u deklaraciji otpada
Prema Buzerovim rečima, tokom delimičnog vađenja teških metala između 2014. i 2017. godine — uklonjen je deo žive — otkriveno je da 20% vreća sa otpadom sadrži hemikalije koje nisu bile deklarisane.
On tvrdi da su iz finansijskih razloga upravnici rudnika prihvatali neprovereni otpad kako bi održali poslovanje, navodi se u izveštaju istraživačkog konzorcijuma Investigative Journalism for Europe iz 2023. godine.
„Postoji stvarni razlog zašto francuske vlasti ne žele da uklone otpad — jer ne znaju šta se tačno nalazi u rudniku“, kaže Buzer, uz napomenu da bezbedno uklanjanje otpada još uvek jeste moguće.
Regionalni problem sa prekograničnim posledicama
Ekološke organizacije Alsace Nature i Collectivité européenne d’Alsace (CEA) uložile su žalbu na presudu strazburškog suda i sada čekaju odluku suda u Nansiju. U pitanju je podzemni vodeni rezervoar od kojeg zavisi pitka voda miliona ljudi u Francuskoj, Švajcarskoj i Nemačkoj, tvrdi direktor Alsace Nature, Stefan Žiro.
„Ovo nije lokalno pitanje. Ovo ugrožava ceo region, uključujući i Nemačku i Švajcarsku“, poručuje Žiro, upozoravajući na nepredvidive ekološke i zdravstvene posledice.
Žiro dodaje i da nije poznato da li postoji direktna veza između zdravstvenih problema radnika i prisustva otpada, jer niko sa sigurnošću ne zna šta sve rudnik sadrži.
Projekat koji je izneverio
Rudnik Stokamin je 1997. godine pretvoren u skladište otpada kako bi se očuvala ekonomija posrnulog rudarskog regiona, ali je već 2002. veliki požar u bloku 15 prekinuo prijem novog otpada. Umesto ekonomskog preporoda, ostala je zatrovana ostavština, koju se sada pokušava zauvek zapečatiti.
Kompanija MDPA, pravni naslednik rudnika, podržava zatvaranje lokacije, navodeći da je rudnik u fazi urušavanja i da bezbedno vađenje otpada više nije moguće. Na pitanja medija, MDPA je odgovorila da „ne komentariše sudske odluke, već ih sprovodi“.
Nulta Tačka/Mediji
