Frilenseri bi trebalo da počnu da plaćaju porez od aprila sledeće godine
Poreznici prvu poresku prijavu frilensera očekuju u aprilu naredne godine. Do tada bi zakon o njihovom oporezivanju trebalo da prođe Vladu, Skupštinu i da se usvoje i sva potrebna podzakonska akta.
Prema trenutnom nacrtu ovog propisa, frilenseri će moći da biraju jedan od dva modela, pri čemu je prvi pogodniji za građane koji od posla preko interneta ne žive, već im stižu manje uplate. Drugi je bolji izbor za sve koji od poslodavaca iz inostranstva zarađuju većinu sredstava za život.
Svi će porez plaćati kvartalno. U prvom slučaju, neoporezivi iznos za sva tri meseca će im biti 96.000 dinara, odnosno 32.000 dinara mesečno. Do tog iznosa neće plaćati porez na dohodak, niti doprinose za PIO, već samo zdravstvene doprinose na minimalni iznos, što je oko 1.400 dinara mesečno. Ukoliko premaše ovu zaradu, na iznos kojim je premaše, plaćaće 20 odsto poreza na dohodak i 25 odsto doprinosa za PIO.
– Druga opcija podrazumeva osnovicu od koje se oduzme 57.900 dinara normiranih troškova, koji se uvećavaju za 34 odsto – objasnio je juče Dragan Demirović, pomoćnik ministra finansija, na skupu o fiskalnim aspektima poslovanja preduzetnika.
– Na nju se obračunava 10 odsto poreza na dohodak građana i doprinsi za PIO na najnižoj osnovici. Oni trenutno iznose oko 7.700 dinara mesečno. Pronašli smo, verujemo, optimalno rešenje. Ono omogućava frilenserima da ostvare prihode od penzijskog osiguranja. Da su iznosi manji, nikada ne bi mogli da dočekaju da ostvare to pravo. U praksi, oni koji primaju oko 120.000 dinara, na poreze i doprinose će izdavajati oko 25 odsto te sume.
S druge strane, NALED predlaže izmene paušalnog oporezivanja za radnike na internetu koji su registrovani preduzetnici. Iznos njihove obaveze dobrim delom zavisi od lokacije gde su prijavljeni, iako im zarada od toga ne zavisi. Od Vlade traže i da i naredne godine paušalni porez ne poraste više od deset odsto.
– Od januara sledeće godine neke delatnosti će dobiti i nekoliko desetina odsto veće obaveze – rekao je Dušan Vasiljević iz NALED-a.
– Poslednje tri godine opterećenje nije raslo više od deset odsto. Predlažemo da se ta zaštitna mera nastavi makar i sledeće godine.
Pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović najavio je da će se njegov resor pozabaviti predloženim merama. Veruje da će neke od njih biti prihvaćene.
Nulta Tačka/SrbinInfo
