Napredovanje ruske vojske na ukrajinskom frontu, kao i rat između Izraela i Palestine, doveo je do povećanog interesovanja za antinuklearna skloništa na teritoriji Italije, kao i u drugim zemljama.
I mada u zemlji postoje skloništa protiv vazdušnih napada, izgrađena još u Drugom svetskom ratu, u ovoj zemlji nisu projektovana skloništa u slučaju nukleranih napada.
Italijanski mediji objavljuju da ne postoji nikakav dokument, niti lista ili mapa sa informacijama o takvim skloništima, kao što ne postoji nikakav zakon kojim bi se regulisalo postojanje takvih skloništa, kao što postoji u Švajcarskoj.
No, građani po zakonu imaju pravo da ih naprave u svojoj kući kao podrume ukoliko im opština dâ dozvolu za to, te da ispune određene zahteve poput toga da bunker mora da ima dva ulaza, jedan za ventilaciju vazduha, a drugi za osobe, zidovi moraju da budu od armiranog betona širine najmanje 30 centimetara, a vrata treba da budu od cementa ili gvožđa, debljine najmanje 20 centimetara i treba da se otvaraju ka spolja.
UŽIVO! SREDA OD 20h! VREME JE DA PORAZGOVARAMO O TRAGOVIMA NA NEBU
Posebna pažnja mora da bude usmerena ka izgradnji ventilacionog sistema koji treba da bude u stanju da spreči ulazak bilo kakvih štetnih materija, kao i svega onoga što može da ošteti zalihe hrane i nameštaj.
U slučaju atomske eksplozije, ono što savetuju stručnjaci jeste da se ostane u skloništu bar pet dana, a na pitanje koliko vremena je moguće preživeti u jednom takvom bunkeru, odgovor je da zavisi o kakvom se skloništu radi.
Naime, postoje deluks skloništa koja koštaju milione evra i u kojima cele porodice mogu da prežive mesecima, a da ne izađu napolje.
U onima koji ne spadaju u luksuznu kategoriju moguće je preživeti u zavisnosti od količine zaliha hrane i vode, a savet je da ta količina bude dovoljna bar za mesec dana.
Cena bunkera u Italiji
Samo osobe sa dubljim džepom mogu sebi da priušte izgradnju atomskog skloništa.
Prvo je potrebno imati prostor pod zemljom, što je komplikovano ukoliko se živi u gradovima.
Kvadratni metar košta minimalno od 1.200 do 3.000 evra.
Antinuklearna skloništa u svetu
U SAD postoje moderni bunkeri, potpuno opremljeni u slučaju bilo kakvog rata, biološkog ili radiološkog napada, te epidemija.
Postoje čitava naselja opremljena na najvišem tehnološkom nivou.
Švajcarska poseduje više od 360.000 bunkera izgrađenih ispod zgrada i privatnih kuća, kojima je moguće dodati više od 5.100 javnih skloništa i mogu da posluže građanima koji iz nekog razloga nemaju bunker u zgradi ili kući u kojoj stanuju da se sakriju od napada.
Radi se o evropskom rekordu kada su skloništa u pitanju, a jedine zemlje koje se u tom smislu približavaju Švajcarskoj su Švedska (70 odsto populacije) i Finska (62 odsto).
Austrija ima skloništa koja mogu da zaštite 30 odsto populacije, a Nemačka svega tri odsto.
Mnogi od ovih skloništa u Švajcarskoj datiraju iz Drugog svetskog rata, iako je većina njih izgrađena nakon što je donet federalni zakon o bezbednosti stanovnika iz 1963. godine (kada je bio u toku Hladni rat), a koji putem dva člana predviđa da svaki stanovnik mora da ima mesto na koje može da se skloni u najbržem roku u blizini vlastitog doma, kao i da vlasnici zgrada moraju da izgrade u novim zgradama već uređena skloništa.
U Sjedinjenim Američkim Državama postoje i luksuzna skloništa sa bazenima, teretanama i svim ostalim komfornim stvarima.
Njih gradi agencija za nekretnine „Survival Condo“ koja je od 2012. pretvorila jedno skladište u sklonište sa pet zvezdica u skrivenoj zoni u Kanzasu. Ovakve zgrade nazivaju „Kondominijumi apokalipse“, koji mogu da prime 75 osoba koje su kupile sklonište od kataklizmi, pandemija, terorističih napada i nuklearnog napada.
U njemu je moguće preživeti pet godina, svaki stan košta između 1,3 i 1,5 miliona evra, a može da izdrži eksploziju od 20 kilotona.
