Visoka inflacija naterala je mnoge Amerikance da ograniče svoju dnevnu potrošnju kako bi pokrili troškove zdravstvene zaštite, prenosi The Hill, pozivajući se na novo istraživanje Galupa i Vest zdravstva.
U junu, stopa inflacije u SAD dostigla je 40-godišnji maksimum od 9,1%, dok je inflacija u zdravstvu bila 4,5%.
Prema publikaciji, 38 odsto ispitanika (otprilike 98 miliona Amerikanaca) reklo je da su u proteklih šest meseci smanjili troškove vožnje, komunalnih računa i hrane, a takođe su preskočili zakazani tretman da bi platili medicinske račune.
Osim toga, priznali su da su pozajmljivali novac za pokrivanje troškova zdravstvene zaštite.
Još 26% ispitanika je navelo da su zbog visokih troškova pokušali da ne traže medicinsku pomoć i odbili lekove na recept.
Porodice sa nižim prihodima koje zarađuju manje od 48.000 dolara godišnje su verovatnije pravile finansijske kompromise, dok je 19% porodica sa godišnjim prihodom od 180.000 dolara ili više takođe prijavilo smanjenje potrošnje.
Istovremeno, žene mlađe od 50 godina generalno češće smanjuju potrošnju na zdravstvene usluge i lekove nego muškarci.
Skoro 40% učesnika ankete je reklo da su zabrinuti ili izuzetno zabrinuti zbog plaćanja medicinskih usluga u narednih šest meseci. Međutim, na pitanje koja će potrošnja po njihovom mišljenju porasti u narednih šest meseci, samo 3% je navelo troškove zdravstvene zaštite, dok je 43% navelo cene benzina.
Osim toga, većina ispitanika, bez obzira na rasu, pol, prihode ili političku pripadnost, ima malo poverenja da će vlasti uspeti da uspore rast cena medicinskih usluga, piše The Hill.
