Gana planira da do 2030. godine obustavi izvoz neprerađenih mineralnih ruda kako bi razvila domaću industriju i zadržala veći deo bogatstva koje ostvaruje od svojih prirodnih resursa, najavio je predsednik ove zapadnoafričke države, Džon Dramani Mahama.
Govoreći u ponedeljak na samitu „Rudarstvo u pokretu“ u Akri, Mahama je izjavio da će ograničenja biti uvedena postepeno, uz odgovarajuće zakone, posebne zahteve za pojedine minerale i precizne rokove za sprovođenje. Plan obuhvata resurse poput boksita, mangana, gvožđa i litijuma.
„Postavio sam jasan cilj da do 2030. godine neprerađene mineralne rude više ne napuštaju naše obale“, rekao je predsednik.
On je dodao da Gana već generacijama snabdeva strane industrije manganom i boksitom, dok istovremeno uvozi gotove proizvode, čime propušta prilike za otvaranje kvalifikovanih radnih mesta i tehnološki razvoj.
Mahama je pozvao afričke zemlje da izvoze gotove industrijske proizvode, uključujući baterije za električna vozila, kablove i aluminijumske delove, umesto neprerađenih ruda.
Gana je najveći proizvođač zlata u Africi i šesti u svetu. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, njena proizvodnja dostigla je 187,3 metričke tone tokom 2025. godine. Međutim, Mahama je ranije istakao da se veliki deo aktivnosti u rudarskoj industriji koji donosi najveću dodatnu vrednost odvija u inostranstvu.
Od povratka na vlast u januaru 2025. godine, njegova vlada proširila je kapacitete za preradu zlata u zemlji preko institucije Gana gold bord (GoldBod).
Partnerstvo ove institucije sa rafinerijom Gold kost rafineri u Akri, koja je u većinskom privatnom vlasništvu, počelo je u februaru 2026. godine da prerađuje jednu metričku tonu zlata nedeljno.
Od 1. septembra, GoldBod je takođe uveo obavezu da licencirani posrednici koji samostalno finansiraju otkup zlata moraju da ga prerade u zemlji pre izvoza, ukoliko je kupljeno u okviru odobrenih ugovora o otkupu.
Među ostalim projektima nalazi se planirana rafinerija kompanije Gana manganeze kompani, vredna 450 miliona dolara, u zapadnom delu zemlje. Mahama je u ponedeljak izjavio da Akra unapređuje preradu mangana, uz razvoj prerade aluminijuma i proizvodnje gvožđa i čelika.
Zemlje širom Afrike, uključujući Zimbabve i Namibiju, već su uvele ograničenja izvoza kako bi podstakle preradu sirovina u svojim državama i otvorile nova radna mesta.
Etiopija je 10. oktobra pustila u rad rafineriju plemenitih metala, sa deklarisanim godišnjim kapacitetom većim od 600 metričkih tona. Premijer Abij Ahmed izjavio je da bi ona mogla da pruža usluge susednim državama i rudarskim kompanijama širom Afrike, omogućavajući da se zlato prerađuje, sertifikuje i plasira na tržište unutar afričkog kontinenta.
Mahama je sličnu poruku izneo i 24. septembra na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, upozorivši da potražnja zapadnih zemalja za mineralima potrebnim za prelazak na zelenu energiju mora da donese korist i Afrikancima.
On je poručio da eksploatacija ključnih minerala u Africi ne sme da ponovi obrasce iskorišćavanja iz kolonijalnog doba i pozvao na razvoj domaće prerade kako bi se otvorila nova radna mesta i veći deo vrednosti koju ti resursi stvaraju ostao na afričkom kontinentu.
Nulta Tačka/RT
